U današnjem modernom društvu, brakovi su postali izuzetno osjetljiva tema. Iako se brak dugo smatrao temeljem na kojem se grade porodice i društva, u današnjem vremenu brakovi često ne traju onoliko dugo koliko su se nekada očekivali.
Andrej, 52-godišnji porodični advokat iz Moskve, već skoro tri decenije posvećen je razvodima. Njegovo dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti omogućilo mu je da prepozna mnoge uzorke u bračnim odnosima, od onih gde se brak mirno okončava do onih gde su rasprave, izdašnosti i teške emocije deo svakodnevnog života.
Kroz sve godine rada, došao je do jednog zaključka – kada čuje frazu „Živimo kao cimeri“ odmah zna da nema više ničega što bi moglo da spasi brak.
Za njega, ova rečenica predstavlja najteži mogući signal da brak nije samo u krizi, već da je postao emocionalno mrtav. Nema više ljubavi, ni mržnje, ni strasti – samo praznina. Supružnici koji se žale na takav odnos obično vode odvojene živote unutar istog stana, komunicirajući samo o svakodnevnim stvarima, kao što su računi, obaveze u školi, briga o deci. Iako deluju kao da žive zajedno, zapravo su udaljeni, nesposobni za iskrene razgovore, za deljenje osećanja, pa čak i za razgovor o tome kako se osećaju.
Ovaj oblik tišine, kako Andrej naglašava, je zapravo najopasniji oblik raspada braka. Parovi koji prestanu da se svađaju i komuniciraju samo o praktičnim stvarima, često ne prepoznaju koliko su zapravo daleko jedno od drugog. To je najteži oblik raskida, jer su oba partnera već emocionalno i duhovno napustila brak.
Andrej u svojoj praksi se seća mnogih parova koji su mu se obratili sa ovom frazom. Parovi poput Sergeja i Olge, koji su bili u braku 12 godina, i Mihaila i Katarine, koji su proveli zajedno 18 godina.
U oba slučaja, međusobna ravnodušnost bila je očigledna. Sergej je rekao: „Živimo kao komšije. Pričamo samo o deci, računima, poslu. Osećanja su nestala.” Olga je dodala: „Sama sam s njim. On je tu, ali mi više nismo par.” U slučaju Mihaila i Katarine, oboje su priznali da su postali samo dva čoveka koji rutinski dele prostor, bez stvarne međusobne povezanosti. Iako su obojica tvrdili da ne žele razvod, nije bilo nikakvog interesa za obnavljanje veze.
- Za Andreja, ključni problem nije bila svađa ili nesuglasice, već tišina – znak da su svi pokušaji za obnavljanjem veze prestali. On ističe da čak i sukobi mogu biti korisni za brak, jer znače da postoji bar neka strast, neka želja za borbom. Takav je bio slučaj sa parom Igorom i Svetlanom, koji su nakon mnogih nesuglasica potražili pomoć psihologa. Iako su njihovi problemi izgledali neprelazni, naučili su ponovo da razgovaraju i obnovili svoju vezu. Razlika između njih i parova koji „žive kao komšije“ bila je u tome što su i dalje imali međusobne emocije i želju za ponovnim povezivanjem.
Andrej tvrdi da je najveći neprijatelj braka ravnodušnost. Kada partneri postanu ravnodušni jedno prema drugom, to je znak da je brak već mrtav. On navodi i druge signale koji upozoravaju na raspad: odvojeni finansijski interesi, gubitak intimnosti, nedostatak zajedničkih ciljeva, i, naravno, tišina umesto razgovora. Ako se partneri ne interesuju za međusobne živote, ako ne dele ni svoje želje ni snove, veza je već prešla u fazu u kojoj nije moguće ponovo izgraditi emocionalnu povezanost.
Međutim, Andrej ističe da nije svaki brak vredan spašavanja. U situacijama gde partneri zlostavljaju jedno drugo, varaju ili se ponašaju destruktivno, razvod je zapravo oslobođenje, a ne poraz. U većini slučajeva, međutim, brakovi propadaju zbog suptilnijih razloga – ljudi jednostavno prestanu da se interesuju jedno za drugo. Ako ne brinete o tome šta vaš partner oseća, ako vam nije stalo do toga šta misli, tada brak postaje samo puki suživot, bez emotivne dubine.
Za Andreja, prava istina o braku nije u tome da li je bilo prevara ili problema sa novcem, već u tome da li oba partnera još uvek žele biti zajedno i boriti se za svoju vezu. Kada to nestane, brak je gotov.
