ahar’sni danas slav sveca koji je bio svim srcem predan crkvi , i duhovnom zivotu . Sveti Alimpije Stolpnik bio je veliki hrišćanski svetitelj, poznat po svojoj odanosti Bogu i izuzetnom životu posvećenom molitvi i duhovnom životu.
Rođen je u Adrijanopolju, gradu u Paflagoniji, i već od malih nogu pokazivao je znakove da će njegov život biti ispunjen čudima i božanskom milošću.
Bio je predan službi u crkvi, gde je obavljao zadatke đakona, a njegov život je od samog početka bio usmeren ka duhovnom savršenstvu.
U potrazi za dubljim duhovnim iskustvom, Alimpije je odlučio da napusti gradski život i povuče se u samoću. Našao je mir i tišinu na groblju izvan grada, mestu koje su ljudi izbegavali zbog straha od duhova. Tu je, u potpunoj osami, uklonio paganska obeležja, sazidao mali hram i pored njega postavio stub. Ovaj stub je postao njegov simbol i mesto na kojem je proveo mnoge godine svog života, posvećen molitvi, postu i služenju Bogu.
- Legenda kaže da je na tom stubu, izložen svim vremenskim neprilikama – od oštre zime do vrućeg leta, i u stalnom postu i molitvi, proveo neverovatnih 53 godine. Ovaj podvig ga je učinio poznatim kao stolpnika, što je ime koje je nosio jer je, usprkos mnogim iskušenjima, ostao veran svojoj misiji. Iako su ga mnogi ljudi ismevali i smatrali ludim, Sveti Alimpije nije posustao u svojoj vernosti i ustrajnosti. Njegova posvećenost Bogu bila je potpuna, i to je privuklo sve više vernika koji su dolazili da se pomole, potraže utehu, ili da traže lek od bolesti koje su ih mučile.
Vremenom, njegov život i dela su stekla veliki uticaj. Pored stuba gde je boravio, nikla su dva manastira – jedan za muške, a drugi za ženske monahe. I tu je Sveti Alimpije, uprkos svojim patnjama i osami, nastavio da vodi i pomaže zajednici. Preko tih manastira, širio je hrišćanske vrednosti i moralne principe, učeći ljude kako da žive u skladu sa Božijim zakonima. Osim toga, iako je bio ispod stuba i nije mogao da stoji zbog bolesti koja mu je zahvatila noge, Alimpije je i dalje bio izvor pomoći i utehe za mnoge. Pomoću njegove molitve i božanske moći, mnogi su izlečeni od bolesti, a svetitelj je predskazivao budućnost i štitio narod od demona.
U njegovoj poslednjoj fazi života, kada je imao više od 100 godina, Alimpije je bio potpuno iznemogao, a noge su mu bile tako obolele da nije mogao da ustane sa svog ležišta. Ipak, to nije sprečilo ljude da i dalje dolaze po njegov blagoslov i pomoć. Prema predanju, on je živeo 120 godina i preminuo je 640. godine, u vreme vladavine vizantijskog cara Iraklija. Njegova smrt bila je duboko ožalošćena, ali njegov duh i uticaj na vernike nastavio je da živi i dalje.
Glava Svetog Alimpija Stolpnika je sačuvana i danas se čuva u Kotlomuškom manastiru na Svetoj gori. On je poštovan u mnogim hrišćanskim tradicijama, kako u pravoslavnoj, tako i u katoličkoj crkvi. Kod Srba, posebno, postoji duboko ukorenjeno verovanje da je Sveti Alimpije zaštitio narod od kuge i drugih opasnih bolesti. Ljudi veruju da je on svojim molitvama i božanskom intervencijom zaustavio širenje epidemija i izlečio mnoge koji su patili od raznih bolesti. U skladu sa tim verovanjima, mnogi vernici na ovaj dan odlaze u crkvu, moleći za zdravlje tokom cele godine.
Sveti Alimpije je, osim toga, poznat kao zaštitnik stoke, i postoji uverenje da na današnji dan nije dobro koristiti kravu ili volove za rad, iz straha da bi se svetac mogao naljutiti. Takođe, u nekim delovima Srbije, posebno na istoku, veruje se da je, da bi domaćinstvo prosperiralo i da bi vladali mir i složnost, na trpezi na ovaj dan trebalo izbegavati teletinu, jer se smatra da je u suprotnosti sa svetiteljevom zaštitom i blagoslovom.
Sveti Alimpije Stolpnik ostao je kroz vekove snažan simbol vere, posvećenosti i božanske moći koja pomaže onima koji veruju. Njegovo nasleđe živi i danas, kroz priče i običaje, a vernici i dalje poštuju ovaj sveti dan, tražeći blagoslov, zdravlje i zaštitu.
