Tokom intervjua za “Blic”, Dino Merlin se suočava sa svim optužbama, razmatra kontroverzne izjave i priznaje: “Osećanja pred koncerte u Beogradu su kompleksna, ali sa nestrpljenjem prihvatam izazov”.Dine Merlinov dolazak u Srbiju, prvi put nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji, izazvao je značajan nemir. Dok njegovi verni fanovi već treći put za redom ispunjavaju Beogradsku arenu, oni koji nisu naklonjeni njemu pokreću peticije, pozivaju na bojkot i optužuju ga za neprijateljstvo prema Srbiji.
Da li ste anticipirali ovakav izuzetan nivo zainteresovanosti i dugi red ispred blagajni?
“Nadao sam se znatnom interesovanju s obzirom na to da sam već više od decenije dobijao ponude za nastupe u Beogradu i ostatku Srbije. Ipak, ovako ogromno interesovanje i potpuno rasprodatu Arenu bez jednog jedinog plakata, to niko nije mogao očekivati”.
S kim planirate da se susretnete od prijatelja i kolega iz Srbije, i kako se osećate uoči tih susreta?
“Voleo bih da vidim svoje prvobitne komšije koje sada žive u Beogradu. Imena ne bih pominjao, vama ta imena ne znače ništa, ali za mene su ti ljudi dragi i znače mnogo”.
Kako reagujete na različite peticije koje se pojavljuju na internetu, a protive se vašem dolasku?
“Srećom, živimo u demokratskom svetu, a ne u totalitarnom, mračnom ili fašističkom. Svakome je dopušteno da radi šta želi, sve dok to ne ugrožava slobode i prava drugih. Pojedinci imaju pravo da ne podržavaju moj dolazak, ali meni su važni oni koji vole moje pesme. Ja dolazim zbog njih, samo zbog njih.”
Osećate li strah za svoju bezbednost u Beogradu?
“Ne. U životu sam naučio da se bojim samo Boga. Nemam nikakvih skrivenih namera. Ne osećam strah jer nisam nikome naudio, nisam naneo zlo, a svake večeri ću imati preko 18.000 ‘čuvara’ koji će se brinuti da mi se ništa ne dogodi.”
Dakle, želite da razjasnite, da li zaista imate neprijateljske sentimente prema Srbima, kako vas neki nazivaju?
“Nemam takve osećaje. Ne gajim mržnju prema bilo kome, posebno ne prema jednom narodu. To su potpune neistine. Ja ljude ne klasifikujem prema njihovoj nacionalnosti, već prema tome da li čine nepravdu ili se nepravda čini njima. Kada su pripadnici bilo koje nacionalnosti činili nepravdu, reagovao sam. Kada je nepravda činjena pripadnicima srpskog naroda, takođe sam reagovao. Ovo je jasno izraženo u mojim intervjuima, ali ne znam zašto to, iz nekog razloga, nije naglašeno ovde.”
Oni koji su protiv vas citiraju vaše izjave, kao što je ona koju su, kako tvrde, izneli za “Globus”: “Ma, kakav suživot sa Srbima! Bog ne voli one koji siju nered i on će ih ukloniti pomoću naših pušaka”. Da li ste zaista to izgovorili?
“Verovatno jesam izrekao tako nešto, jer u situaciji kada vas neko iznenada počne granatirati i ubijati snajperima, teško je zadržati poverenje i nadu u ljude i bolje sutra. Moja i snaga mojih sugrađana leži u preživljavanju, i nikada nisam pozivao na osvetu, niti zbog mnogih nevinih žrtava, niti zbog nepravde koja nam je nanesena. Možda sam tada, na trenutak, prestao verovati u dobro u ljudima i počeo, prinuđen okolnostima, verovati u sopstvenu snagu koja će nam pomoći da preživimo.”
Nakon završetka rata, u intervjuu za sarajevske “Dane” 2001. godine, izjavili ste: “Srbi bi trebalo da uzmu lijekove za svoje bolesti, jer je evidentno da su bolesni. Većina je bolesna i to je jedan od razloga zbog kojih bi trebalo da idem u Beograd, jer bolesnici se obilaze”.
“Ova izjava je proizašla iz konteksta nasilja i brutalnog divljanja nad vernicima koji su došli da obeleže postavljanje kamena temeljca za obnovu minirane i srušene džamije Ferhadija (koja je inače imala kulturno-istorijski značaj, a ne samo verski). To se dogodilo u Banjaluci. Šest godina nakon završetka rata, prisustvovao sam situaciji gde su kamenjem gađali starije ljude koji su 1992. godine, kada je ista ta Ferhadija srušena zajedno sa stotinama drugih džamija, bili proterani iz svojih domova. Nakon mnogo godina, ponovo su došli u svoj grad i doživeli istu situaciju. Za mene je svako bolestan ko iznenada pokušava da nanese povredu nekome, a taj nije učinio ništa loše, posebno ne onome ko mu je meta. To je bolest o kojoj sam govorio i svakome razumnome je potpuno jasno da ta izjava ne podrazumeva Srbe kao narod, već se odnosi na one koji su činili takve postupke.”
Nikada nisam posedovao niti upravljao bilo kojom vrstom kafane na kojoj bi stajao natpis “Zabranjeno za pse i Srbe”. Takođe, ne postoji verzija moje LP ploče sa takvim natpisom. Tvrdnje koje sugeriraju da sam podržavao takav stav ili širio mržnju prema određenim grupama su potpuno netačne. Moja muzika se uglavnom bavi temama ljubavi i univerzalnim iskustvima, i namenjena je svima koji je vole. Osobe koje izmišljaju takve priče o meni očigledno imaju iskrivljenu maštu.
