U današnjem članku bavićemo se temom emocionalnog oproštaja, posebno u trenucima kada bliska osoba preminu. Smrt je trenutak kada se u nama bude snažna potreba za pokazivanjem poslednjeg poštovanja, a mnogi ljudi tada žele da dodirnu ruku voljenog, budu u njegovoj blizini ili na simboličan način iskažu svoje poštovanje.
Ovi gestovi, iako jednostavni, imaju duboko emotivno značenje i deo su različitih kulturnih i ličnih običaja. Iako smrt često donosi osećaj tuge i gubitka, ona takođe pokreće potrebu za zadržavanjem određenih tradicija i običaja koji nam pomažu da se nosimo sa gubitkom.
Međutim, oko fizičkog kontakta sa preminulima postoje mnoge nedoumice i grešna tumačenja koja se, u najvećem broju slučajeva, odnose na nesigurnost u vezi sa bezbednošću i zdravljem. Zdravstveni i pogrebni stručnjaci trude se da nađu balans između razumevanja emocija porodice i primene općih zdravstvenih smernica koje se odnose na sigurnost. U nastavku ćemo razjasniti neke od najčešćih zabluda u vezi sa fizičkim kontaktom nakon smrti, uz objašnjenje zasnovano na medicinskoj praksi.
- Jedna od najčešćih zabluda jeste da nakon smrti ne postoje nikakvi zdravstveni faktori. Mnogi veruju da je smrt trenutak kada telo prestaje da funkcioniše, pa nema razloga za brigu o mogućim zdravstvenim rizicima. Iako se telesne funkcije zaista zaustavljaju, mikroorganizmi koji mogu uzrokovati bolest mogu ostati u telu još neko vreme. Upravo zbog toga, u zdravstvenim ustanovama i pogrebnim službama primenjuju se standardne higijenske mere kako bi se sprečile potencijalne opasnosti. Mnoge od ovih mera su preventivne i ne treba ih shvatiti kao nešto što se odnosi samo na uzrok smrti. Zato je uvek važno pridržavati se opštih uputstava, čak i u situacijama kada smrt nije izazvana zaraznim oboljenjem.
Još jedna uobičajena zabluda je da ako uzrok smrti nije bio zarazan, nema potrebe za dodatnim oprezom. Iako uzrok smrti može biti različit, promene koje nastaju u telu nakon smrti počinju gotovo odmah. Bez obzira na uzrok smrti, te promene mogu uticati na higijenske uslove, pa je primena općih pravila postupanja neophodna. Zdravstveni radnici se oslanjaju na ove smernice kako bi sprečili eventualne probleme, koji se mogu pojaviti i u slučajevima kada smrt nije posledica zarazne bolesti.
Kratak fizički kontakt sa preminulima često se ne smatra opasnim, ali to nije uvek tačno. Iako je u mnogim situacijama takav kontakt samo simboličan i ne izaziva direktne probleme, postoji rizik za određene grupe ljudi. Stariji ljudi, osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom ili oni sa hroničnim bolestima trebalo bi da budu oprezniji u takvim situacijama. Iako mnogi smatraju da emotivni oproštaj zahteva fizički dodir, stručnjaci naglašavaju da je u tim slučajevima važno uzeti u obzir opšte zdravlje osoba koje su uključene u postupak.
Zabluda koja se često pojavljuje odnosi se na ulogu pogrebnih službi u pripremi tela. Mnogi ljudi veruju da nakon što se telo pripremi za sahranu, svi rizici vezani za fizički kontakt nestaju. Iako je tačno da pogrebne službe primenjuju različite postupke kako bi očuvale higijenu i dostojanstvo preminulih, ti postupci se razlikuju u zavisnosti od kulture, običaja, vremena i okolnosti. Stoga je preporučljivo da se pridržavamo saveta stručnjaka koji će nas uputiti na specifične mere predostrožnosti za svaki slučaj.
Naposletku, postoji i zabluda da emocionalni oproštaj zahteva fizički dodir. Iako mnogi ljudi osećaju potrebu za dodirom i blizinom, psiholozi tvrde da nije jedinstven način kako ljudi doživljavaju gubitak. Neki ljudi će osećati smirenje kroz tišinu, molitvu ili sećanja na preminulog, bez potrebe za direktnim kontaktom. Važno je napomenuti da je proces žalovanja duboko ličan i da svaka osoba ima svoj način na koji se oprašta od voljene osobe.
Iako fizički kontakt ima duboko emotivno značenje, stručnjaci sugerišu da postoji mnogo alternativnih načina kako se može izraziti poštovanje. Na primer, može se jednostavno biti u tišini u blizini preminule osobe, izgovoriti oproštajne reči, obaviti simboličan gest, dodirnuti lične predmete preminulog ili njegovu odeću. Ovi gestovi, iako ne uključuju fizički kontakt, mogu imati snažno emotivno značenje i pružiti sigurno okruženje za sve prisutne.
Potreba za oproštajem je duboko ljudska i univerzalna, koja se pojavljuje svaki put kada izgubimo nekog voljenog. Razumevanje zdravstvenih smernica i poštovanje opštih preporuka može pomoći porodicama da se izbore sa ovom težinom i nađu balans između svojih emocija, poštovanja i praktičnih saveta koji se temelje na zdravlju i bezbednosti. Iako postoje različiti načini za izražavanje poštovanja, svaki od njih je važan i zaslužuje poštovanje. Oproštaj ne mora biti isti za sve, ali njegova vrednost leži u dubokom, ličnom procesu emotivnog oslobodjenja i isceljenja koji prati svaki gubitak.
