Vecina ljudi u svakodnevnoj pripremi hrane koriste papir za pečenje, poznat i kao pek papir, jer smatraju da je riječ o potpuno sigurnoj stvari. On se godinama predstavlja kao praktično rješenje koje uključuje lijepljenje hrane, olakšava čišćenje i omogućava ravnomjerno pečenje.
Ipak, sve češće se postavlja pitanje da li je ova navika zaista bezopasna i da li papir za pečenje, uprkos svojoj širokoj upotrebi, može imati negativan uticaj na zdravlje.
Papir za pečenje se proizvodi tako da bude otporan na vlagu, masnoću i visoke temperature. Kako bi ispunio te zahtjeve, tokom proizvodnje prolazi kroz posebne hemijske i tehnološke procese. U većini slučajeva, njegova površina se dodatno premazuje silikonom, što omogućava da se hrana ne lijepi za pleh ili posudu. Upravo taj sloj silikona čini papir za pečenje izuzetno praktičnim, ali ujedno i potencijalno problematičnim kada se izloži visokim temperaturama tokom dužeg vremena.
- Jedan od glavnih razloga za zabrinutost jeste način na koji se papir za pečenje izbjeljuje. U procesu proizvodnje često se koriste hemikalije koje mogu dovesti do stvaranja dioksina, supstanci koje se smatraju izuzetno toksičnim. Dioksini imaju sposobnost da se akumuliraju u masnom tkivu ljudskog tijela i da u organizmu ostanu dugi niz godina, čak i do jedne decenije. Dugotrajna izloženost ovim supstancama povezuje se sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući poremećaje hormonskog sistema, slabljenje imuniteta i povećan rizik od ozbiljnih oboljenja.
Pored dioksina, pažnju stručnjaka privlači i silikonski premaz koji se nalazi na većini peka papira dostupnih na tržištu. Iako se silikon često smatra stabilnim materijalom, istraživanja ukazuju da pri visokim temperaturama može doći do oslobađanja određenih hemijskih jedinjenja, poput siloksana. Ova supstanca se dovodi u vezu sa hormonskim disbalansom i potencijalnim kancerogenim djelovanjem, naročito ukoliko se organizam njima izlaže redovno i kroz duži vremenski period.
Još jedna komponenta koja se ponekad koristi u proizvodnji papira za pečenje jeste silicijum-dioksid. Ova supstanca je još krajem sedamdesetih godina prošlog vijeka proglašena sigurnom za upotrebu od strane relevantnih institucija, ali savremena istraživanja koja bi detaljno ispitivala njeno ponašanje pri visokim temperaturama i mogućnost prelaska u hranu prilično su ograničena. Zbog toga dio stručne javnosti smatra da je potrebno dodatno ispitivanje dugoročnih efekata korišćenja ovakvih materijala u svakodnevnom ishrani.
Iako papir za pečenje nudi brojne praktične prednosti, sve veći broj ljudi razmatra prelazak na alternativne materijale koji se smatraju sigurnim i zdravim izborom. Jedna od najčešće preporučenih opcija je posuđe od nerđajućeg čelika. Ovaj materijal je izuzetno dugotrajan, ne reaguje sa hranom i ne oslobađa štetne supstance, čak ni pri veoma visokim temperaturama. Osim toga, lako se održava i može trajati godinama bez gubitka kvaliteta.
Keramičke posude su još jedna popularna alternativa. One omogućavaju ravnomjerno raspoređivanje toplote, što doprinosi boljem pečenju hrane, a pritom ne sadrže štetne premaze. Staklene posude takođe predstavljaju dobar izbor, jer omogućavaju vizuelnu kontrolu hrane tokom priprema i ne reaguju sa sastojcima, bez obzira na temperaturu.
Za one koji žele zadržati praktičnu sličnu papiru za pečenje, ali bez potencijalnih rizika, postoje višekratne silikonske podloge koje su izrađene bez štetnih jedinjenja. One se mogu koristiti više puta, lako se čiste i predstavljaju ekološku prihvatljiviju opciju. Takođe, bakreno posuđe je poznato po brzom i ravnomjernom zagrijavanju, iako zahtijeva nešto pažljivije održavanje.
U kontekstu pripreme hrane na otvorenom, poput roštiljanja, kao zanimljiva alternativa pominju se i daske od kedrovog drveta. One ne samo da ne sadrže hemijske dodatke, već hrani daju i specifičnu aromu, što dodatno obogaćuje ukus jela.
Na kraju, važno je naglasiti da papir za pečenje sam po sebi nije zabranjen niti se smatra izuzetno opasnim u kratkotrajnoj i umjerenoj upotrebi. Međutim, svijest o njegovom sastavu i potencijalnim rizicima može pomoći potrošačima da donesu informisanje odluke. Naše svakodnevne navike u kuhinji imaju direktan uticaj na zdravlje, često više nego što toga nismo ni svjesni. Upravo zato, promišljen izbor materijala koji koristimo za pripremu hrane može dugoročno doprinijeti sigurnijem i zdravim načinom života. Birajući alternativna rješenja i smanjujući upotrebu proizvoda koji mogu osloboditi štetne tvari, stvaramo okruženje u kojem briga o zdravlju počinje upravo tamo gdje i pripremamo obroke – u vlastitoj kuhinji.
