U nastavku danasnjeg clanka donosimo vam jednu veoma zanimljivu i cudnu pricu. Naime , rijec je o zeni kja je zivjela u proslom vijeku , a ciji potomci su i danas medju nama. Procitajte do kraja , ostat cete bez rijeci.
U drugoj polovini devetnaestog veka, u maloj i teško pristupačnoj klisuri reke Adžubže, koja je deo Abhazije, dešavalo se nešto neobično. Ovaj region, poznat po svom nepristupačnom terenu i bujnim šumama, bio je dom mnogim legendama i misterijama.
Meštani su često šaputali o čudnom stvorenju, za koje su tvrdili da je ogromno, dlakavo i da se kreće brže od svakog lovca. Ljudi su verovali da je ovo stvorenje zapravo čudovište koje se pojavljuje iznenada, leprša između drveća i nestaje bez traga. Lovci, koji su se usuđivali da kroče u ove predjele, ponekad su imali susrete sa ovim misterioznim bićem, ali su svi izbegavali dalju poternu, bojeći se onoga što su videli.
- Među onima koji nisu verovali u takve priče bio je i princ Ačba, vođa Abhazije. Iako je bio poznat po svojoj hrabrosti i nepokolebljivosti, glasine o čudnom stvorenju u šumama samo su podstakle njegovu radoznalost i strast prema lovu. Nekoliko puta su lovci prijavljivali viđenja ogromnog, dlakavog bića koje je hodalo na dve noge, ali je nestajalo pre nego što su uspeli da se približe. Ova zagonetka je bila izazov, a princ Ačba je odlučio da otkrije o čemu se zapravo radi.
Za lovce, rešavanje ove misterije postalo je pitanje ponosa. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, smislili su plan. Jedan od njih je skinuo svoje stare pantalone i ostavio ih na otvorenom, nadajući se da će čudovište pratiti miris i zainteresovati se za predmet. Plan je uspeo, jer je čudovište, što je kasnije otkriveno, zapravo bila žena, koja nije samo imala neobičan izgled, već i ponašanje koje se moglo opisati kao divlje i nesocijalizovano.
Ono što su lovci pronašli bilo je toliko šokantno da su ostali bez reči. Žena koja je bila uhvaćena imala je 1,98 metara visine i bila je prekrivena gustim, tamnosmeđim dlakama koje su prekrivale celo njeno telo, osim lica i ruku. Njene oči su bile crvene, nos je bio ravan, a vilica je podsećala na onu kod majmuna. Zana, kako je kasnije nazvana, imala je fizičke osobine koje su bile potpuno neobične za ljudska bića. Po tome je bila slična bićima iz legendi, ali je zapravo bila stvarna osoba, koja je živela divljim životom u šumama Abhazije.
Ime Zana potiče od gruzijske reči „zangi“, što znači „crn“ ili „tamnoput“, a ona je postala predmet opsežnog istraživanja i eksperimenta. Princ Ačba je od tada počeo da je drži kao divlje stvorenje među ljudima, ali ubrzo su je preneli od jednog gospodara do drugog. Zana je postala pravi fenomen u Abhaziji, a njen život među ljudima je započeo proces koji će trajati decenijama.
Zana je bila divlja i neposlušna, pa su je njeni vlasnici držali u toru napravljenom od debelih balvana, gde je bila okovana lancima. Njeno ponašanje je bilo vrlo divljačko – režala je i napadala svakog ko joj je prišao, a najviše je bila opasna za decu. Korišćeni su štapovi i grudve zemlje kako bi je umirili, ali je vremenom postepeno postajala smirenija. Tri godine kasnije, Zana je počela slobodno da se kreće po selu, ali je odbijala da nosi odeću i živela je potpuno prirodno, bez ikakvih ljudskih normi.
Njene navike i ponašanja bila su potpuno neobična. Spavala je u rupi koju je sama iskopavala, jela je rukama i nikada nije naučila da koristi pribor za jelo. Mnogi su pričali da je imala nevjerojatnu snagu, da je bila brza kao konj i da je imala sposobnost da podigne teške terete koje ni najjači ljudi nisu mogli podići. Plivala je i u najopasnijim rekama, penjala se po drveću i brala plodove, a čak je mogla da razbije orahe sa svojim moćnim vilicama.
Zana je imala jedan problem: nije mogla da govori. Iako je provela decenije među ljudima, nikada nije naučila da izgovori nijednu reč na jeziku svog naroda. Njena komunikacija se sastojala od nerazumljivih zvukova i mrmljanja, a jedino je mogla da prepozna svoje ime i reaguje na njega. Iako nije mogla da komunicira, bila je poznata po tome što je imala posebnu privlačnost prema ljudima, a mnogi muškarci su dolazili da je posete. Zbog toga su nastale brojne glasine o njenoj seksualnosti, koja je bila legendarna među lokalnim stanovništvom. Kroz sve te godine, Zana je rodila petoro dece, ali su samo dve ćerke i dva sina preživeli. Dečaci i devojčice su odgajani od strane seljana, jer se Zana nije mogla brinuti o njima na isti način kao ostale žene.
Zanina priča ostala je zagonetna do današnjih dana. Njeno ime i njen život među ljudima postali su deo lokalnih legendi i istorije Abhazije.
