U današnjem klancu vam donosimo jednu veoma zanimljivu priču. Naime, riječ je o zeni po imenu Vesna Petrović koja je tragala za prošlošću i nadi koja ne gubi snagu ni nakon decenija.
Njeno detinjstvo počinje u najtežim okolnostima, kao beba napuštena u Beogradu. Bez imena, bez porodice, bez bilo kakvih tragova o svom poreklu, Vesna je postala deo sistema koji je nosio teške rane, ali i nade za budućnost. U trenutku kada je pustila svoju biološku porodicu, njeno ime, datum rođenja i mnoge druge informacije bile su nepoznate.
Rođena je 1963. godine, pronađena kao nedonošče u šumici ispod Kalemegdana, u Donjem gradu Beograda. Nosila je belo ćebence, pelene od flanela i bila je omotana maramom sa različitim figurama. Iako je bila toliko mlada, njen život je već bio obeležen napuštanjem, nemogućnošću da se utvrdi čija je ona zapravo. Bez ikakvih podataka o roditeljima, Vesna je predata na čuvanje i negu u Zvečansku, dom za decu bez roditeljskog staranja.
- Ono što Vesnu razlikuje od mnogih drugih usvojenih dece je njena neumorna potraga za sopstvenim identitetom. Upisana je u matične knjige sa datumom rođenja 20. aprila 1963. godine, a nakon što je završila u domu, njeno ime i prezime su promenjeni u Vesni Petrović. Njeno detinjstvo bilo je rastrgnuto između Zvečanske i hraniteljske porodice, dok je tražila odgovore na pitanja koja su pratila tokom čitavog života. Biološke roditelje nije upoznala, a čak ni smrt njene usvojene porodice nije donela odgovore o tome što je zapravo.
Iako su tragovi njenog života ostali u magli, Vesna je kasnije otkrila da postoji još neko ko je povezan sa njenim sudbinom – njena sestra bliznakinja. Ova saznanja dolaze iz razgovora sa dalekim rođakom, koji je spomenuo postojanje sestre koja, prema njegovim rečima, živi u Novom Sadu. Vesna je odlučila da potraži odgovore, ne očekujući mnogo, ali s nadom da će barem nešto saznati o svojoj prošlosti i porodici.
Pre tri godine, Vesna je putem Fejsbuka pronašla grupu posvećenu deci koja su bila oteta, napuštena ili usvojena, i koja je tragala za svojim biološkim roditeljima. Ova grupa “Gestohlene verkaufte Kinder suchen leibliche Eltern” postala je njeno mjesto za povezivanje s potencijalnim rođacima i traganje za istinom. Iako DNK test nije uradila, Vesna je obelodanila da je njena krvna grupa B pozitivna, a njen cilj nije bio da krivi bilo koga, već da sazna više o svom poreklu i da upozna svoju biološku majku, ako je ikako moguće.
Taj prvi korak ka istini odveo je Vesnu na put kroz različite kancelarije i ustanove, od matične službe u Beogradu do Zvečanske, a potom i do Doma za nezbrinutu decu u Braće Jerković. Svuda gde je tražila odgovore, nalazila je samo prazne odgovore i još više pitanja. Ni jedno od tih mesta nije joj moglo reći ništa više o njenim biološkim roditeljima. Bilo je jasno da je njena prošlost i dalje obavijena velom tajne.
Vesnina potražnja za istinom nije samo potraga za identitetom, već i za smirenjem duše. Ona nije željela ništa osim istine. Ni krivicu, ni osudu. Samo želim da saznam ko je, odakle potiče, i da li postoji neko na svetu ko je povezan sa njenim sudbinom.
- Danas, dok se njen put ka prošlosti nastavlja, Vesna se nada da će pronaći svoj trag, da će ujediniti delove svoje prošlosti koji su zauvek izgubljeni. Nada se susretu sa sestrom, koja bi, možda, mogla da joj pruži odgovore na pitanja koja su mučila čitavog života. Priča o Vesni Petrović je priča o nadi, upornosti i veri da, iako je prošlost možda zaboravljena, mogućnost za ponovno povezivanje s njom nikada nije izgubljena.
