Verovanja i sujeverja vezana za biljke prate čoveka vjekovima. Dok se mnoge biljke smatraju simbolom zdravlja, blagostanja i sreće, postoje i one koje su stekle sasvim suprotnu reputaciju.
Jedna od njih zauzima posebno mesto na spisku biljaka koje ljudi, iz straha ili poštovanja prema starim predanjima, nikada ne žele da imaju u svom domu. Reč je o biljci za koju se veruje da donosi nesreću, tugu, pa čak i smrt. Mnogi kažu: ako je slučajno dobijete na poklon, nikada je nemojte unositi u kuću – odmah je izbacite, jer sa sobom navodno nosi lošu energiju.
Ova biljka, koja se u nekim krajevima naziva i „cvijet smrti“, vekovima se spominje u narodnim pričama i predanjima. Njeni tamnozeleni listovi i neobični cvetovi deluju privlačno, ali iza tog lepog spoljašnjeg izgleda krije se duboko ukorenjeno verovanje da privlači nesreću i bolesti. Ljudi su je često povezivali sa grobljima, žaljenjem i rastankom. Čak i kada je donošena u dom u najboljoj nameri, starije generacije upozoravale su mlađe: „Ne drži je u kući, oteraće ti mir i zdravlje.“
Posebno je zanimljivo što su neka od ovih verovanja opstala i do danas, iako moderna nauka ne potvrđuje da biljka zaista ima ikakva „zla svojstva“. Ipak, simbolika i kolektivna svest imaju moć da oblikuju način na koji ljudi doživljavaju prirodu. Tako je ova biljka ostala poznata kao „nepoželjna“ u domu, pa čak i kao opasna ako se neguje u saksiji pored drugih cvetova.
U mnogim krajevima Balkana, veruje se da ako biljka procveta u kući, to znači da će neko iz domaćinstva uskoro oboleti. Još strašnije predanje kaže da cvetanje može najaviti i smrt člana porodice. Zato su ljudi izbegavali da je sade, a ako bi je slučajno neko doneo, običaj je bio da se odmah izbaci, ponekad čak i daleko od kuće, kako bi se prekinuo „lanac nesreće“.
Neki stariji ljudi tvrdili su da biljka „usisava“ energiju doma i da zbog nje ukućani postaju neraspoloženi, nervozni i skloni svađama. Takođe se verovalo da ometa miran san, pa nije preporučljivo držati je u spavaćoj sobi. Zbog svega toga, kod mnogih je i danas prisutan osećaj nelagode kada je vide, pa makar i u cvjećari.
Međutim, ako se pogleda sa druge strane, zanimljivo je kako iste biljke u nekim kulturama imaju sasvim drugačije značenje. Dok se kod nas smatraju simbolom nesreće, u drugim delovima sveta se doživljavaju kao biljke zaštitnice doma ili znak dugovečnosti. Ova suprotnost u verovanjima pokazuje koliko tradicija i običaji oblikuju naš odnos prema prirodi.
Psiholozi kažu da sujeverje nije bezazleno – ono može uticati na to kako se ljudi osećaju u sopstvenom domu. Ako osoba veruje da biljka donosi lošu energiju, sama pomisao da je ona tu može izazvati nemir, nesanicu ili strah. U tom smislu, verovanje postaje „samoispunjavajuće proročanstvo“ – nije biljka ta koja donosi probleme, već naš sopstveni strah i uverenje.
Ipak, i pored naučnog objašnjenja, mnogi i dalje biraju da je nikada ne sade. „Bolje sprečiti nego lečiti“, kažu, pa radije izbegavaju bilo kakvu mogućnost da u dom uđe ono što se smatra simbolom smrti. Čak postoji i pravilo: ako je neko pokloni, smatra se da taj poklon ne treba prihvatiti. Ljudi obično odmah kažu da nemaju gde da je drže i da je prosleđuju dalje ili je jednostavno ostavljaju izvan kuće.
U modernom vremenu, kada sve više ljudi teži ka uređenju doma biljkama i stvaranju male zelene oaze, važno je znati da se iza pojedinih vrsta kriju duga verovanja. Da li ćete verovati u njih ili ne, zavisi isključivo od vas. Ali jedno je sigurno – ova biljka i dalje izaziva posebnu pažnju i oprez. Neki će je zaobići u širokom luku, dok će je drugi, oslobođeni sujeverja, posmatrati samo kao još jedan ukras prirode.
Na kraju, možda je najbolje reći da moć biljaka nije u njima samima, već u onome što ljudi u njih projiciraju. Za jedne – donosi smrt, za druge – samo još jedan zeleni list u saksiji. Ali ako je i sama pomisao na nju dovoljna da unese nemir, možda je zaista najbolje poslušati stara upozorenja i ne unositi je u dom.
