Pravoslavni vjernici širom svijeta 6. januara slave Badnji dan i Badnje veče, dan koji najavljuje dolazak Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika. Ovi dani su obilježeni brojnim običajima i verovanjima, koja se razlikuju od kraja do kraja, ali imaju zajednički cilj – proslavu Hristovog rođenja.
Jedan od najlepših običaja na Badnje veče je odlazak po badnjak, drvo koje simbolizuje Hrista, ali možda niste znali da postoji još jedan važan detalj u tradiciji – grančica drena.
Odlazak po badnjak je poseban trenutak za domaćina i njegovu porodicu. U tradiciji, domaćin odlazi u šumu da odabere drvo badnjaka, donosi ga kući i stavlja ispred praga. U urbanim sredinama, gde nije moguće otići u šumu, badnjak se često kupuje i postavlja ispred vrata. Ali, osim badnjaka, običaj nalaže i da se nabavi grančica drena, koja ima simboliku koja je, iako manje poznata, duboko ukorenjena u narodnim običajima. Ova grančica se smatra neizostavnim delom badnjačke tradicije, a mnogi vernici, čak i ako nisu u potpunosti svesni njenih značenja, veruju u njenu moć.
Zašto je grančica drena važna i šta ona predstavlja? Dren je biljka koja ima specifične karakteristike – brzo raste, cveta rano i daje plodove čak i u teškim uslovima. Simbolizuje plodnost, zdravlje i blagostanje, i to je razlog zbog kojeg se grančica drena stavljala uz badnjak. Na Badnje veče, domaćin ili neko od ukućana odlazi po grančicu drena, a zanimljivo je da, ukoliko žive na selu i imaju drvo drena u blizini, grančicu uzimaju s posebnom pažnjom – ne golim rukama, već rukavicama, a grančicu seče vinogradarskim makazama. Ovaj ritual podseća na poštovanje prema prirodi i njenim darovima, kao i na poštovanje tradicije koja traje vekovima.
Jedan od ključnih običaja koji se povezuje sa grančicom drena je i konzumacija zrnca drena na Božićno jutro. Prema verovanjima, ko pojede zrno drena, taj će tokom godine biti zdrav. Takođe, uobičajeno je da se za Božić lomi česnica, tradicionalna pogača u kojoj domaćica sakrije razne predmete – jedno zrno kukuruza, pšenice, pasulja, a takođe i grančicu drena i badnjaka. Svaki od ovih predmeta ima svoje značenje: novčić simbolizuje sreću i blagostanje, pšenica i kukuruz su znakovi života i plodnosti, badnjak je simbol zdravlja i plodnosti, dok grančica drena dodatno doprinosi ovoj simbolici. Dren, koji je poznat po tome što cveta i donosi plodove čak i u teškim uslovima, predstavlja opstanak i prosperitet porodice.
Grančica drena ima i zaštitnu funkciju. U narodnim verovanjima, verovalo se da stavljanje drena uz badnjak štiti dom od zlih duhova i nesreće. Smatrano je da, ako se drvo drena postavi uz badnjak, dom će biti zaštićen, a prostorija će zračiti pozitivnom energijom. Grančica drena bila je simbol plodnosti i zdravlja, ali i duhovne zaštite i mira unutar domaćinstva. Narodno verovanje potiče iz predaje da drvo drena ima posebnu moć da “otjera” lošu energiju i negativne sile, čineći prostoriju sigurnijom i svetlijom.
Za mnoge, Badnji dan i Božić nisu samo dani kada se slavi rođenje Hrista, već su to dani kada se oživljavaju tradicionalne vrednosti, porodične vrednosti i verovanja koja čine osnovu života. Svaka grančica drena, svako zrno u česnici, sve to ima svoje duboko značenje koje nadmašuje običnu simboliku. Oni koji veruju u ovu tradiciju, veruju da će, uz poštovanje ovih običaja, nova godina doneti zdravlje, plodnost, sreću i blagostanje.
Iako su ovi običaji duboko ukorenjeni u pravoslavnoj tradiciji, oni su i podsećanje na važnost poštovanja prirode, tradicije i života u zajedništvu. Kad god obeležavate Badnji dan, setite se da grančica drena nije samo ukras, već nosi poruku nade, zdravlja i zaštite, koja se prenosi iz generacije u generaciju. U svetu koji postaje sve brži i hektičniji, ova tradicija nas podseća na to da je ponekad potrebno da zastanemo i setimo se što nam zaista znači u životu.
