Zdravlje srca je nešto o čemu većina ljudi počne razmišljati tek kada se pojave prvi problemi povišen pritisak, zamaranje ili ubrzan puls.
Međutim, poznati kardiohirurg, koji je godinama operisao hiljade pacijenata i proučavao uticaj ishrane na rad srca, tvrdio je da se jedan od najvažnijih koraka ka dugomi zdravom životu nalazi upravo na tanjiru. Njegov jednostavan, ali snažan savet glasio je: „Uvek odsecite ovaj deo mesa — i produžićete sebi život za najmanje sedam godina.“
Naravno, mnogi su se zapitali o kojem delu mesa se zapravo radi. Odgovor je — masno tkivo, ono belo, žilavo i često mekano koje se nalazi uz rub mesa. Upravo taj deo, tvrdi stručnjak, najviše šteti srcu, krvnim sudovima i celokupnom kardiovaskularnom sistemu.
Zašto je masno tkivo toliko opasno?
Masnoća koja se vidi na mesu nije samo estetski neprivlačna — ona je pokazatelj zasićenih masti koje se nalaze i u samom mesu. Te masti, ako se unose često i u velikim količinama, doprinose nakupljanju „lošeg“ holesterola (LDL) u krvi. Kada se holesterol počne taložiti na zidovima krvnih sudova, oni postaju uži, manje elastični i skloniji pucanju. Rezultat su srčani i moždani udari, bolesti koje danas odnose milione života godišnje.
Kardiohirurg je isticao da se taj proces ne događa preko noći. Naprotiv, on se gradi godinama — svakim obrokom, svakim zalogajem u kojem se nalazi višak životinjske masti. „Ljudi često kažu da se zdravo hrane jer jedu piletinu ili govedinu, ali ne shvataju da način pripreme i izbor mesa čine ključnu razliku“, govorio je lekar.
Male promene koje prave veliku razliku
Preporučivao je jednostavnu naviku: pre nego što stavite meso u tiganj ili na roštilj, obavezno odsecite sav vidljivi sloj masti. Osim što ćete smanjiti unos štetnih masnoća, dobićete i ukusnije, lakše svarljivo jelo. Takođe je savetovao da se meso ne prži u ulju, već da se peče u sopstvenom soku, kuva ili griluje.
Uz to, naglašavao je važnost ravnoteže u ishrani. „Meso može biti deo zdrave ishrane, ali ne svaki dan i ne u velikim porcijama. Uključite više povrća, ribe i mahunarki. Vaše srce će vam biti zahvalno“, govorio je.
Naučna potvrda njegovih tvrdnji
Iako njegov savet zvuči jednostavno, brojna naučna istraživanja su ga potvrdila. Ljudi koji redovno uklanjaju masno tkivo s mesa i jedu više biljnih proteina imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti za 25–35%. Osim toga, smanjen unos zasićenih masti pozitivno utiče i na krvni pritisak, nivo šećera u krvi i telesnu težinu.
Zanimljivo je da su populacije koje tradicionalno konzumiraju manje masnog mesa — poput Japana ili Mediterana — poznate po dugovečnosti. Tamo ljudi ne samo da duže žive, već i u starosti ostaju vitalni i fizički aktivni.
„Zdravlje se ne meri godinama, već izborima“
Poznati kardiohirurg je često isticao da male svakodnevne odluke mogu imati ogroman uticaj na životni vek. „Ako svaki put kada pripremate meso odvojite samo minut da odstranite mast, tokom godina ćete sprečiti nakupljanje hiljada kalorija i tona zasićenih masti u organizmu. To nije sitnica — to je razlika između zdravog srca i operacione sale“, govorio je.
Njegova poruka je jasna: zdravlje ne dolazi iz skupih lekova, već iz pametnih odluka u svakodnevnom životu. Odsecanjem masnog dela mesa, ne samo da čuvate srce, već i činite korak ka lakšem, vitalnijem i dužem životu.
Iako zvuči kao mali detalj, ovaj jednostavan savet može značiti mnogo. Odsecite masno tkivo sa mesa, smanjite unos zasićenih masti, pijte dovoljno vode i krećite se. To su temelji dugovečnosti koje potvrđuju i nauka i iskustvo vrhunskih lekara.
Kao što je ovaj kardiohirurg voleo da kaže: „Ne možete promeniti godine koje imate, ali možete promeniti način na koji vaše srce kuca za vas. Počnite već danas — jednim rezom noža.“
