Madlen Talmadž Fors rođena je 19. juna 1893. u Njujorku, u porodici koja je pripadala samom vrhu američkog društva. NJena zivotna prica podseca na pravi film ,saznajte više….
- Njen otac, uspešni brodovlasnik Vilijam Fors, i majka koja je poticala iz uglednog njujorškog kruga, obezbedili su joj detinjstvo u raskoši i privilegijama. Madlen je od malih nogu bila okružena luksuzom i visokom društvenom elitom, a pored bogatstva, odlikovala se lepotom i vedrim karakterom koji su je izdvojili među vršnjakinjama. Upravo te osobine odvele su je u svet glamura, balova i bogatih udvarača, gde je 1911. godine upoznala čoveka koji će joj zauvek promeniti život – pukovnika Džona Džejkoba Astora IV.
Astor, jedan od najbogatijih ljudi tog vremena, imao je gotovo trideset godina više od nje, ali to nije sprečilo da među njima plane ljubav. Njihova veza izazvala je buru u tadašnjoj javnosti, jer je Astor bio razveden, što je u elitnim krugovima smatrano skandaloznim. Uprkos osudama, Madlen i Džon su se verili u avgustu 1911, a venčali u septembru iste godine, postavši jedan od najglamuroznijih parova Amerike.
Nakon venčanja otisnuli su se na medeni mesec, obilazeći Evropu i Egipat. Tokom putovanja Madlen je ostala u drugom stanju, pa je odlučila da se vrati u Ameriku kako bi rodila u svojoj zemlji. Par je izabrao najluksuzniji brod svog vremena – Titanik. Na njega su se ukrcali u Šerburu, zajedno sa slugama, medicinskom sestrom i svojim psom Kiti. Njihov apartman u prvoj klasi bio je oličenje raskoši – privatna paluba, prostrane sobe i sopstveno kupatilo od mermera. Za Madlen, to je delovalo kao bajka koja će se pretvoriti u tragediju.
- Kobne noći, 14. aprila 1912. godine, Titanik je udario u santu leda. Astor je nastojao da smiri trudnu suprugu, uveravajući je da nema razloga za paniku jer je brod “nepotopiv”. Ipak, ubrzo su obukli pojaseve za spasavanje i krenuli ka čamcima. Svedoci su kasnije govorili da je Astor pokušavao da ohrabri Madlen, demonstrirajući joj sigurnost pojasa. Kada je došao red na nju, uspela je da se ukrca u čamac broj 4 zajedno sa svojom pratnjom. Džon je pokušao da se pridruži, pravdajući se da je njegova supruga trudna, ali je odbijen jer je evakuacija bila namenjena isključivo ženama i deci. Prihvatio je odluku i ostao na palubi.
To je bio poslednji trenutak kada ga je Madlen videla. Astor je stradao u ledenim vodama Atlantika, a njegovo telo pronađeno je nekoliko dana kasnije sa velikom sumom novca u džepovima. Madlen je, međutim, preživela zahvaljujući spasilačkom brodu Karpatija, koji je pokupio brodolomnike u ranim jutarnjim satima 15. aprila. U izjavi koju je dala po dolasku u Njujork, opisala je potresan prizor – u njenom čamcu bilo je dovoljno mesta za još najmanje petnaest ljudi, ali muškarci na palubi delovali su ukočeno, kao da ne shvataju da brod tone.
U 18. godini, Madlen je ostala udovica i trudna. Testamentom joj je muž ostavio 100.000 dolara i pravo da živi u porodičnoj vili, pod uslovom da se nikada ne uda ponovo. Uz to, osigurao je tri miliona dolara za njihovo nerođeno dete. Dana 14. avgusta 1912. godine, četiri meseca nakon tragedije, Madlen je rodila sina Džona Džejkoba Astora VI, nežno zvanog Džejki.
Njena sudbina ostala je zapisana kao priča o ljubavi, luksuzu, gubitku i hrabrosti. Za kratko vreme prošla je put od mlade neveste do udovice, postavši simbol žena koje su preživele jednu od najvećih pomorskih katastrofa 20. veka. Njena priča svedoči o tome koliko se život može promeniti u jednom trenutku, ostavljajući iza sebe legendu o ljubavi i snazi pred tragedijom
