Na zalost napusti nas je Teri Rid bio je muzičar kakvih danas gotovo da nema – čovek koji je svesno odbacio priliku za globalnu slavu kako bi ostao veran svojoj umetnosti. Saznajteu nastvku teksta više….
U svetu u kojem su mnogi spremni da zarad slave pristanu na kompromise, Rid je bio retkost. Njegova odluka da odbije ponudu da postane pevač Led Zeppelin-a, a kasnije i Deep Purple-a, postala je deo legende. Time je pokazao da mu nije bila važna moć velikih bina i broj prodatih ploča, već muzika sama po sebi. On je birao put nezavisnog umetnika, stavljajući izražaj i slobodu ispred komercijalnog uspeha.
Njegova diskografija broji sedam albuma, a među njima posebno mesto zauzima “Seeds of Memory” iz 1976. godine. Taj album se i danas smatra biserom britanskog roka – pločom koja je obeležila jednu epohu i stekla kultni status među ljubiteljima muzike. Njegov moćan vokal, pun strasti i emocija, zajedno s iskrenim tekstovima, učinili su da pesme sa tog albuma ostanu bezvremenske. Još pre toga, debitantski album “Bang Bang, You’re Terry Reid” iz 1968. pokazao je da na scenu stupa pevač jedinstvene energije i izražajnosti. Publika ga je odmah prepoznala kao drugačijeg, nekoga ko nije želeo da se uklopi u kalup.
Iako je osamdesetih godina prošlog veka napravio korak unazad sa velike scene, Rid nikada nije prestao da stvara. Više se posvetio radu u studiju i saradnjama sa drugim muzičarima, među kojima su bili Don Henley i Marianne Faithfull. Njegova karijera tada možda nije bila u centru pažnje, ali je i dalje bila bogata. Albumi poput “The Driver” iz 1991. ili “The Other Side of the River” iz 2016. dokazivali su da njegov glas i inspiracija nisu prestali da postoje. Njegova muzika bila je poput tihe reke koja nikada ne presušuje, već stalno pronalazi nove puteve.
Njegova filozofija o muzici najbolje se vidi u rečima iz intervjua za Classic Rock Magazine 2024. godine. „Muzika mi je uvek bila igra. Kao klinac sam pevao po kafanama, a otac bi se šalio da sam jedini pevač u selu gde nema vodoinstalatera.“ Ta šala otkriva duboku istinu – Rid je muziku posmatrao kao prirodni deo života, kao nešto što se radi iz ljubavi, a ne iz računa.
- Vest o njegovoj smrti pogodila je ljubitelje muzike širom sveta. Mnogi su se oglasili s rečima poštovanja i tuge. Gitarista Džo Bonamasa opisao ga je kao „jedan od najmoćnijih glasova u istoriji rokenrola“. Kritičari su naglašavali da je bio umetnik koji se nije povodio za pravilima tržišta. Aleksandar Dragaš, muzički novinar, napisao je da je Rid bio „čovek izvan formule“, umetnik koji je uvek birao umetnost umesto komercijalnog uspeha.
Do poslednjih dana ostao je veran muzici. Njegova želja bila je da napravi još jednu turneju, veću i obimniju od prethodnih, ali sudbina mu nije dozvolila da je ostvari. Umro je okružen porodicom, ostavljajući suprugu Anet i bogato nasleđe koje se ne meri brojem hitova, već dubinom koju je uneo u svaku svoju pesmu.
Teri Rid nikada nije bio tipična rok zvezda. Njegovo ime se retko pojavljivalo na naslovnicama, a pesme mu nisu dominirale radijskim top-listama. Ali upravo u tome je njegova posebnost. Njegovo nasleđe leži u glasu koji je mogao da probudi najdublje emocije i u pesmama koje su ostajale u srcu. Ostao je upamćen kao muzičar koji je ostao veran sebi i svojoj umetnosti, i upravo je to najdragoceniji dar koji je ostavio iza sebe
