Pre tačno devet godina, Bosna i Hercegovina je ostala u šoku kad je u medijima odjeknula vijest da je legendarni pevač Halid Bešlić doživeo tešku saobraćajnu nesreću.
Njegov automobil sleteo je s puta, prevrnuo se, a slike sa mesta nesreće bile su stravične. Mnogi su tada strahovali da će Balkan izgubiti jednog od svojih najvećih muzičkih simbola. Međutim, zahvaljujući prisebnosti jednog čoveka, sve se završilo drugačije. On je danas, prvi put, ispričao šta se zaista dogodilo tog kobnog jutra.
„Tog dana sam kao i obično krenuo na posao. Bio je rani jutarnji sat, magla gusta, jedva se videlo nekoliko metara ispred auta. Ispred mene, na par stotina metara, začuo se strahovit udarac. Odmah sam znao da se dogodilo nešto ozbiljno. Zaustavio sam kola, istrčao napolje i pojurio prema mestu nesreće“, započinje svoju ispovest čovek koji je tada prvi stigao do Halidovog vozila.
„Auto je bio smrskan, a unutar njega čovek koji je jedva disao. Nisam ga odmah prepoznao, lice mu je bilo puno krvi, ali čim je izgovorio ‘brat moj’, znao sam ko je. Bio je to Halid Bešlić. Srce mi se steglo, ali nije bilo vremena za razmišljanje. Znao sam da svaka sekunda odlučuje.“
Ispričao je kako je jedva otvorio vrata automobila, jer su bila blokirana. „Pokušavao sam rukama da ih iščupam. Nisam osećao bol, samo adrenalin. Halid je bio u polusvesti, stalno je pokušavao da mi kaže nešto. Samo sam mu ponavljao da će sve biti dobro i da izdrži. Kada sam ga izvukao, držao sam ga dok nije stigla hitna pomoć.“
Prema njegovim rečima, cela scena trajala je svega nekoliko minuta, ali mu se činilo kao večnost. „Gledao sam ga, tog velikog čoveka, tog glasa koji je pevao o životu i ljubavi, kako se bori da udahne. U tom trenutku sam samo pomislio – ne smemo ga izgubiti.“
Halid je nakon nesreće proveo mesece u oporavku, prošao kroz nekoliko operacija, ali se na kraju vratio na scenu jači nego ikad. Čovek koji mu je tada pomogao nikada nije želeo publicitet, ali sada priznaje da je upravo taj dan zauvek promenio njegov život.
„Nisam ja heroj, kako me neki zovu. Učinio bih to za bilo koga. Ali istina je – tog jutra sam Halidu produžio život. I kad ga danas vidim nasmejanog, na sceni, kad peva ‘Miljacku’ i diže publiku na noge, znam da je sve imalo smisla.“
Halid mu se kasnije lično zahvalio. „Pozvao me, rekao da mu dugujem samo jedno – da dođem na njegov sledeći koncert. Bio sam u prvom redu, i kad je izašao na binu, pogledao me i rekao: ‘Ovaj čovek me je vratio među žive.’ To su reči koje nikada neću zaboraviti.“
Danas, devet godina kasnije, njih dvojica su u kontaktu. Povremeno se čuju, razmene poruku, a Halid nikada ne propušta priliku da mu se zahvali. „Kaže mi: ‘Brate, kad god zapevam, sjetim se tog jutra i tebe.’ To mi znači više od bilo čega.“
Ovaj čovek priznaje da je posle tog događaja počeo drugačije gledati na život. „Shvatio sam koliko je tanka linija između života i smrti. Halid me naučio da svaki dan treba živeti punim plućima. Njegova snaga i volja za životom su inspiracija za sve nas.“
Mnogi i danas smatraju da je čudo što je Bešlić preživeo. A on sam često kaže da ga je tada čuvala dobra duša i Božja volja. I upravo ta priča, o čoveku koji je stao na put strahu i smrti, svedoči koliko jedno delo može promeniti sve.
„Nisam spasao samo pevača“, zaključuje on tiho. „Spasao sam čoveka koji svojom pesmom spaja ljude, vraća im osmeh i nadu. I ako sam mu produžio život – to je najveća nagrada koju sam mogao dobiti.“
Njegove reči odzvanjaju jednostavno, ali snažno – jer iza njih stoji istinska ljudskost, hrabrost i zahvalnost koja traje već devet godina.
