Toma Zdravković, neponovljivi boem, ostavio je dubok trag na muzici bivše Jugoslavije, postavši jedan od najvoljenijih pevača svih vremena. Njegova emotivna snaga, koju je prenosio kroz svoje pesme, nije imala konkurencije, a njegove stihove je uvek pisao sam, što je još više doprinosilo njegovoj autentičnosti.
Pre nekoliko dana održan je koncert u njegovu čast, na kojem su se okupile mnoge zvezde domaće scene. Svi su se složili da je emocija koju je Toma unosio u muziku bila jedinstvena i nezamjenjiva.
Među prisutnima su bile i njegove najbliže osobe – udovica Gordana i ćerka Aleksandra, koja je rezultat njegovog prvog braka. Toma je živeo za muziku, a njegova posvećenost pesmi bila je očigledna do poslednjeg dana njegovog života. Bio je poznat po tome što je verovao u pobedu, čak i kada su lekari predviđali da će uskoro doći kraj. Ali kako je prošlo vreme, istina o njegovoj bolesti postajala je jasnija.
Godinama su se spekulisalo da je Toma bolovao od raka prostate, međutim, Gordana je nedavno razjasnila stvar. On zapravo nije imao rak. Toma je patio od retke bolesti koja je nastala usled vakcine za „Variola Vera“. Toma i njegov lekar su se vakcinisali istog dana, a nakon toga su otišli na piće i popili zajedno nekoliko dana. To je izazvalo ozbiljne probleme sa njegovim zdravljem, pa su mu lekari savjetovali da nikako ne pije alkohol i da redovno odlazi na preglede. Međutim, Toma nije želeo da se pridržava tih preporuka, jer je voleo da živi život punim plućima, i to do poslednjeg trenutka.
Nakon što su se pojavili ozbiljni zdravstveni problemi, Toma je morao da se podvrgne velikim operacijama. Iako mu je lekar dao šansu da produži život desetak godina uz strogi režim, on je odlučio da se ne menja. U njegovom poslednjem intervjuu, koji je dao iz bolnice, opisao je kako su mu izvađena tri organa – bubreg, bešika i prostata. Toma je verovao da će preživeti, ali je bio svestan da mu je život u opasnosti. Uprkos svemu, nije se predavao i nastavio je da se bori sa svojom bolešću, a njegov optimizam i snaga volje ostali su upamćeni.
Toma Zdravković je bio poznat po tome što je voleo da ide na pijacu i poklanja cveće nepoznatim ljudima. Smatrao je da je to način da proširi ljubav i radost, iako nije znao da će njegovo ime ostati upamćeno kroz tu jednostavnu, ali plemenitu gestu. Posle svega što je preživeo, Toma je bio duboko svestan važnosti malih stvari u životu, kao što su ljubaznost, pažnja prema drugima i volja da se pruži nešto lepe u ovom svetu.
Njegova bolest je bila specifična i zahtevala je ozbiljan medicinski tretman. Međutim, iako su mu lekari savetovali da se podvrgne kastraciji kako bi mu se produžio život, Toma je odbio. Želeo je da živi onako kako je želeo, bez obzira na posledice. Njegov prijatelj Cune Gojković se seća tog trenutka i govori o tome kako je Toma bio spreman da ide na operaciju, ali nije želeo da prihvati uslov koji je bio postavljen.
- Toma Zdravković je svojim životom i pesmama ostavio neizbrisiv trag. Njegova emotivnost, iskrenost i posvećenost muzici i životu učinile su ga ikonom koju je teško zameniti. Iako je prošlo mnogo godina od njegovog odlaska, njegova muzika i dalje živi, podsećajući nas na jednog od najvećih boema koji je ikada pevao sa dušom.
