U nastavku clanka vam donosimo kojeg sveca sutra slavimo , te kako se treba ponasati na dolazeci sveti dan. Sveti prorok Avakum zauzima posebno mesto u starozavetnoj istoriji kao svedok teških vremena, ali i kao nosilac nade i Božijeg promisla.
Prema predanju, bio je sin Asafatov i živeo je oko šest stotina godina pre rođenja Hrista, u vreme vladavine cara Manasije. To je bio period velikih duhovnih iskušenja za izabrani narod, kada su se mnogi okretali idolopoklonstvu, zaboravljajući zakon Božiji i zavete svojih otaca. U takvom okruženju Avakum je bio pozvan da bude prorok, da opominje, ali i da tumači Božiju volju narodu koji je često bio gluv za istinu.
Avakum je prorekao opustošenje Jerusalima, ne kao izraz osvete, već kao posledicu udaljavanja ljudi od Boga. Njegove reči nisu bile lake, jer je prorok uvek onaj koji nosi teret istine, čak i kada ona boli. Ipak, Avakumovo proroštvo nije se završavalo samo na kazni i propasti, već je u sebi nosilo i obećanje da Bog neće zauvek ostaviti svoj narod, već da će doći vreme izbavljenja i obnove.
Jedan od najpoznatijih i najdirljivijih događaja iz života proroka Avakuma vezan je za susret sa prorokom Danilom u Vavilonu. Predanje govori da je Avakum jednog dana nosio ručak radnicima koji su radili na njivi. Bio je to običan, svakodnevni trenutak, bez ikakvih nagoveštaja da će se dogoditi nešto neobično. Tada mu se iznenada pojavio anđeo Gospodnji i obratio mu se zapovešću koja je prevazilazila ljudsku logiku: da odnese ručak u Vavilon, proroku Danilu, koji se nalazio u jami lavovskoj.
Danilo je u to vreme bio bačen u jamu po naređenju cara Kira, jer je odbio da se pokloni idolima i da izda veru u Boga. Njegova vernost bila je kažnjena, ali upravo u toj kazni pokazala se Božija sila. Anđeo je uzeo Avakuma za kosu i u jednom trenutku ga preneo iz Judeje u daleki Vavilon, pravo do jame u kojoj se Danilo nalazio. Taj događaj svedoči o tome da za Boga ne postoje granice prostora ni vremena, i da je Njegova pomoć uvek moguća onda kada se najmanje očekuje.
Avakum je tada viknuo Danilu i rekao mu da primi ručak koji mu je poslao Bog. Danilo je prihvatio hranu i pojeo je, zahvaljujući Bogu koji ga nije zaboravio ni u najmračnijem trenutku. Ovaj prizor snažno govori o Božijem staranju za pravednike i o tome da vera i istrajnost nikada ne ostaju bez odgovora, čak i kada se čini da je sve izgubljeno.
- Nakon toga, anđeo Gospodnji je ponovo uzeo Avakuma i vratio ga nazad u Judeju, na istu onu njivu sa koje je bio uzet. Kao da se ništa nije dogodilo, ali je Avakum u svom srcu nosio duboko iskustvo susreta sa Božijim čudom. On je nastavio da prorokuje, govoreći ne samo o oslobođenju Jerusalima, već i o vremenu Hristovom, o dolasku Mesije koji će doneti spasenje celom čovečanstvu.
Sveti prorok Avakum se upokojio u dubokoj starosti i bio je sahranjen u mestu Kela. Njegove mošti su otkrivene u vreme cara Teodosija Velikog, što je dodatno učvrstilo poštovanje koje mu je Crkva ukazivala. Njegov život ostaje primer poslušnosti, vere i spremnosti da se bez oklevanja izvrši Božija volja, čak i onda kada ona deluje neshvatljivo.
Na dan kada se slavi uspomena na svetog proroka Avakuma, vernici se podsećaju njegove vernosti i pozivaju da se ugledaju na njegovu smelost i poverenje u Boga. Tada se sa verom izgovara molitva: Proroka Tvoga Avakuma, uspomenu Gospode slavimo, zato Te molimo, spasi duše naše. Ova kratka, ali snažna molitva sabira suštinu Avakumovog života i njegove poruke, podsećajući da je spasenje uvek dar Božiji onima koji Mu ostaju verni.
