Kako se jesen polako pretvara u zimu, dani postaju sve kraći, a sunčeva svetlost ređa i slabija. Mnogi ljudi upravo u tom periodu počinju da primećuju slične promene kod sebe: ustajanje postaje teže nego ranije, energija opada, koncentracija slabi, a i najobičnije obaveze deluju naporno i zahtevaju veliki napor.
Javlja se osećaj bezvoljnosti, emotivne težine i unutrašnjeg umora koji ne prolazi ni posle odmora. Iako se često pogrešno tumači kao lenjost ili prolazno loše raspoloženje, u pitanju je pojava koja ima svoje ime i uzrok – zimska depresija, odnosno sezonski afektivni poremećaj.
Stručnjaci objašnjavaju da se ovaj poremećaj javlja u periodima godine kada je organizam izložen znatno manjoj količini prirodne dnevne svetlosti, najčešće krajem jeseni i tokom zime. Sunčeva svetlost ima ključnu ulogu u regulisanju hormona koji utiču na raspoloženje, energiju i san. Kada svetla nema dovoljno, dolazi do poremećaja u lučenju serotonina, hormona koji je povezan sa osećajem zadovoljstva i motivacije, kao i melatonina, koji utiče na ritam spavanja. Kao posledica tog disbalansa javljaju se pospanost, hronični umor, pad motivacije, razdražljivost i povlačenje u sebe.
Zimska depresija ne bira uzrast. Podjednako može pogoditi mlade ljude, radno aktivnu populaciju, ali i starije osobe. Ipak, primećeno je da su posebno osetljivi oni koji već imaju iskustva sa anksioznošću ili depresivnim epizodama, kao i ljudi koji su duže vreme izloženi stresu. Takođe, osobe koje žive u krajevima sa malo sunčanih dana tokom zime često prijavljuju izraženije simptome, jer se efekat nedostatka svetlosti dodatno pojačava.
- Da se nešto neuobičajeno dešava, primećuju i sami ljudi. Poslednjih godina o ovoj temi se sve više govori i na društvenim mrežama. Mnogi otvoreno dele svoja iskustva i priznaju da im sivo nebo, hladnoća i kratki dani značajno utiču na raspoloženje. Neki opisuju osećaj kao da „rade na rezervi“, bez prave energije i entuzijazma, dok drugi kažu da imaju utisak da samo „preživljavaju“ zimu i čekaju proleće da bi se ponovo osećali kao oni stari. Često se pominje i razočaranje jer ni vitamini, suplementi ili dodatni san ne donose očekivano poboljšanje.
Iako simptomi mogu biti neprijatni i iscrpljujući, stručnjaci naglašavaju da postoje načini da se zimska depresija ublaži. Jedan od najvažnijih koraka jeste izlaganje dnevnoj svetlosti kad god je to moguće. Čak i kratka šetnja tokom dana, po oblačnom vremenu, može imati pozitivan efekat na raspoloženje. Fizička aktivnost, čak i umerena, podstiče lučenje endorfina i serotonina, što može doprineti boljem psihičkom stanju.
Važno je i održavati redovan ritam spavanja. Kasno ležanje, predugo spavanje ili česte promene u rasporedu mogu dodatno poremetiti hormonalni balans i pojačati osećaj umora. Društveni kontakti takođe igraju veliku ulogu – razgovor sa bliskim ljudima, druženje ili zajedničke aktivnosti mogu pomoći u smanjenju osećaja izolacije koji je zimi čest. Uređivanje životnog prostora tako da ima više svetla, korišćenje jačeg osvetljenja ili boravak u svetlijim prostorijama može dodatno doprineti boljem raspoloženju.
Ako, međutim, osećaj tuge, bezvoljnosti i iscrpljenosti traje nedeljama, ne jenjava i počne ozbiljno da utiče na svakodnevni život, rad ili odnose sa drugima, važno je potražiti stručnu pomoć. Razgovor sa psihologom ili psihijatrom može pomoći u razumevanju problema i pronalaženju adekvatnih načina lečenja.
- Zimska depresija nije znak slabosti niti lični neuspeh, već prirodna reakcija organizma na promene u okruženju. Uz razumevanje, podršku i odgovarajuće korake, moguće je lakše prebroditi zimski period i sačuvati mentalno zdravlje.
