U malom mjestu kod Leskovca, priča o profesoru Milinku Petroviću postala je glavna tema razgovora među komšijama, prijateljima i poznanicima.
Sve je počelo sasvim neobično – a završilo se na način koji je malo ko mogao da predvidi. Milinko, profesor istorije u lokalnoj srednjoj školi, pre četiri godine odlučio je da oženi devojku koju nikada nije upoznao uživo, već je video samo na fotografiji. Devojka je bila iz Albanije, zvala se Liridona, a njihova sudbina pokazala je koliko su ljudska srca sposobna da prevaziđu granice, predrasude i razlike.
Milinko je tada imao 42 godine, a iza sebe nekoliko neuspešnih veza i mnogo razočaranja. Njegov život bio je tih i miran – predavao je u školi, brinuo o starim roditeljima i dane provodio čitajući knjige. Međutim, duboko u sebi osećao je da mu nedostaje porodica. Jednog dana, preko zajedničkog poznanika koji je radio u Albaniji, upoznao je Liridonu. Njena fotografija i kratka poruka bile su dovoljne da u njemu probude nešto što dugo nije osetio – nadu i uzbuđenje.
Počeli su da se dopisuju, najpre stidljivo, a zatim svakodnevno. Ona je govorila pomalo srpski, on je naučio nekoliko rečenica na albanskom. Ubrzo su shvatili da imaju mnogo zajedničkog – oboje su voleli prirodu, knjige i jednostavan život. Nakon šest meseci dopisivanja, Milinko je odlučio da ode u Albaniju i zaprosi je. Njegova porodica nije bila oduševljena, smatrali su da je ludost ženiti se osobom koju jedva poznaje, a još uz to iz druge zemlje i kulture. Ali Milinko je bio uporan.
Venčali su se u malom selu u blizini Skadra, u prisustvu njene porodice i nekoliko Milinkovih prijatelja. Liridona se ubrzo preselila u Srbiju, gde su započeli zajednički život. U početku nije bilo lako – susedi su bili znatiželjni, neki su čak i osuđivali njihovu vezu. Ona se trudila da nauči jezik, da se uklopi, da poštuje Milinkovu porodicu i običaje. On je, s druge strane, bio strpljiv, pažljiv i spreman da je podrži u svemu.
Četiri godine kasnije, njihova priča doživela je iznenađujući obrt koji je šokirao sve koji su ih poznavali. Milinko je jednog dana primetio da se njegova supruga često zatvara u sobu i razgovara telefonom na albanskom, vidno uzbuđena. Nije želeo odmah da sumnja, ali je brinulo njegovo srce. Posle nekoliko nedelja, Liridona mu je priznala nešto što ga je potpuno iznenadilo – želela je da mu saopšti da ima sestru bliznakinju, za koju je verovala da je poginula tokom nemira u njenom selu pre mnogo godina. Međutim, nedavno je saznala da je sestra živa, živi u Nemačkoj, i da ju je pronašla zahvaljujući društvenim mrežama.
Ta vest je sve promenila. Milinko je, umesto da se naljuti što mu je to godinama krila, odlučio da je podrži. Otišli su zajedno u Nemačku, gde su upoznali njenu sestru Arberu. Taj susret bio je toliko emotivan da su i Milinko i Liridona plakali od sreće. Ipak, pravo iznenađenje došlo je kada su se vratili kući – nekoliko meseci kasnije, Liridona je saopštila da je trudna.
Danas, njih dvoje imaju sina, žive mirno i srećno u Leskovcu, a Milinko često kaže da mu je život dokazao kako ljubav ne poznaje granice, jezike ni prepreke. Njegova priča postala je inspiracija mnogima u okolini, a čak su i oni koji su ga ranije kritikovali priznali da su pogrešili.
„Nisam je oženio zbog izgleda, već zbog duše. Fotografija je bila samo početak, ali prava lepota se pokazala u njenom srcu“, često zna da kaže Milinko, dok Liridona s osmehom prevodi njegove reči na svoj jezik.
Njihov brak je danas simbol pomirenja i dokaz da ljubav, kad je iskrena, može prevazići i najviše planine i najdublje granice. Priča o Milinku i Liridoni postala je podsjetnik da sreća ponekad dolazi iz najneočekivanijih susreta — pa čak i sa jedne fotografije.
