Dragan Kojić Keba, jedan od najprepoznatljivijih pevača narodne muzike na Balkanu, već decenijama je prisutan na estradnoj sceni. Njegov prepoznatljiv glas, harizma i energija učinili su ga jednim od omiljenih izvođača, ali ono što je nedavno iznenadilo mnoge jeste iznos njegove penzije.
Kada se saznalo koliki prihod mesečno prima popularni pevač, javnost je ostala u neverici. Mnogi su očekivali da će Keba, posle više od četrdeset godina karijere, imati ozbiljnu penziju, ali istina je daleko od toga.
Kao i većina muzičara koji su karijeru gradili pre uvođenja modernih sistema prijavljivanja prihoda i plaćanja doprinosa, ni Keba nije bio uplaćivan kao zaposleni. Tokom osamdesetih i devedesetih godina, kada je bio na vrhuncu popularnosti, muzičari su najčešće radili preko honorara, bez stalnog radnog odnosa. Zbog toga su mnogi pevači danas u sličnoj situaciji – njihove penzije ne odražavaju decenije rada i uspeha.
Prema navodima bliskih izvora, Keba danas prima penziju koja iznosi oko **32.000 dinara**, što je manje od 500 maraka, odnosno oko 270 evra. Za čoveka koji je nastupao širom regiona, punio sale i živeo od muzike više od četiri decenije, ova cifra deluje gotovo neverovatno. Međutim, Keba je sam u više navrata govorio da nikada nije razmišljao o budućnosti na taj način, već je ulagao u porodicu, kuću i život.
„Ja sam uvek bio boem, živelo se za pesmu, putovanja, koncerte. Nisam se bavio papirima i računima. Nisam ni sanjao da će jednog dana penzija biti tema,“ rekao je u jednom intervjuu. Iako je danas svestan da bi mnogi voleli da imaju takvu karijeru, priznaje da bi voleo da je ranije mislio na budućnost.
Keba je, kao i mnoge njegove kolege, i dalje aktivan. Iako se povukao sa velikih estradnih događaja, i dalje povremeno nastupa na privatnim proslavama, koncertima i humanitarnim događajima. Kaže da pevanje za njega nije posao, već način života, i da će dokle god ima snage – stati pred mikrofon.
Njegova porodica, posebno sin Igor Kojić, koji je takođe poznat po muzičkom radu, uvek mu pruža podršku. Iako se Keba ne žali, jasno je da se pevači njegove generacije suočavaju sa realnošću koju nisu očekivali. U vreme kada su harali jugoslovenskom scenom, niko nije razmišljao o doprinosima, već o hitovima, turnejama i aplauzima. Danas, mnogi od njih primaju penzije koje su tek dovoljne za osnovne troškove.
Ova situacija otvara i širu temu o položaju umetnika u regionu. Dok su sportisti i javni funkcioneri često zbrinuti kroz različite programe i beneficije, muzičari koji su decenijama zabavljali narod često završavaju zaboravljeni i bez stabilnih prihoda. Mnogi su prinuđeni da i u poznim godinama rade, nastupaju i trude se da zadrže publiku, samo kako bi obezbedili pristojan život.
Keba, međutim, na sve gleda sa osmehom. Kaže da nije nikada živeo od papira i računa, već od pesme i emocije. „Bitno je da sam zdrav, da mogu da pevam i da imam ljude koji me vole. Sve ostalo dođe i prođe,“ rekao je. Njegov vedar duh i pozitivna energija ostaju ono što ga izdvaja i danas, uprkos skromnoj penziji.
I dok mnogi komentarišu da je nepravda da umetnici njegovog kalibra dobijaju tako male penzije, Keba ostaje primer čoveka koji ne gubi osmeh i veru u život. Njegove pesme i dalje žive, a publika ga i dalje voli kao nekada. Možda cifra na papiru nije velika, ali Keba i dalje nosi ono što je najvrednije – ljubav publike i mir u srcu.
Njegova priča još jednom podseća da novac prolazi, ali pesma ostaje. A Keba je, bez sumnje, jedan od onih koji će uvek imati mesto u muzičkoj istoriji Balkana – bez obzira kolika mu bila penzija.
