U današnjem članku razmatramo uzrok neprijatnog mirisa tela, koji je problem s kojim se suočava mnogo ljudi, iako ga često ne shvatamo dovoljno ozbiljno. Ovaj miris nije samo posledica znojenja, već kompleksnog procesa koji uključuje bakterije na koži i njihov kontakt sa znojem.
Na osnovu toga, miris tela može biti različit i može se manifestovati kao slatkast, kiseo, opor ili čak mirisati poput luka.
Samo znojenje samo po sebi nema miris. Znoj koji dolazi iz naših znojnih žlezda, poznatih kao ekrine žlezde, zapravo je bez mirisa. Međutim, u kontaktu sa bakterijama koje se prirodno nalaze na našoj koži, nastaje specifičan miris. Količina znojenja ne mora nužno da utiče na miris tela – moguće je da neko ne znoji mnogo, a opet oseća neprijatan miris tela, ili obrnuto. Razlog tome leži u bakterijama koje se razmnožavaju u vlažnom okruženju, a kada se pomiješaju sa znojem, izazivaju neprijatan miris.
- Znojenje je fiziološki proces u kojem telo luči tečnost iz znojnih žlezda, i to na dva tipa žlezda: ekrine i apokrine. Znoj koji proizvode apokrine žlezde, koje se nalaze u specifičnim delovima tela, može izazvati miris, posebno kad je u kontaktu s bakterijama na koži. Ove žlezde postaju aktivne tek nakon puberteta, zbog čega kod male dece ne postoji miris tela. Apokrine žlezde luče znoj u situacijama kada je telo pod stresom ili je izloženo visokim temperaturama, iako sam znoj nema miris. Kada se pomiješa sa bakterijama, može doći do jakih, neugodnih mirisa, kao što je miris luka.
Apokrine žlezde se nalaze u nekoliko specifičnih oblasti tela: pazuh (aksile), genitalna područja, područje oko pupka, areola oko bradavica i spoljne ivice usana. Ove oblasti su sklonije stvaranju mirisa jer znoj iz apokrinih žlezda sadrži molekule koje bakterije lako razlažu, izazivajući neprijatne mirise.
Zanimljivo je da mnogi faktori mogu uticati na to kako naše telo miriše, uključujući hidrataciju, stres, hormonske promene i ishranu. Dehidracija, na primer, može pojačati miris tela jer telo izlučuje toksične materije koje mogu izazvati neprijatne mirise. Stres također ima veliki uticaj na miris tela jer znoj koji nastaje pod stresom ima snažniji miris, što je povezano sa apokrinim žlezdama koje proizvode mirisniji znoj u tim trenucima.
- Hormonske promene, bilo da se radi o pubertetu, menstrualnim ciklusima ili menopauzi, mogu uzrokovati povećanu aktivnost apokrinih žlezda, što može dovesti do jačeg mirisa tela. Takođe, aktivni ljudi, poput sportista, koji se više znoje, mogu primetiti da miris tela postaje intenzivniji. Medicinska stanja poput hiperhidroze, koja uzrokuje prekomerno znojenje, mogu dodatno pogoršati situaciju, uzrokujući još intenzivniji miris.
Hrana koju jedemo takođe može značajno uticati na miris tela. Namirnice bogate sumporom, poput belog i crnog luka, začina (poput karija i kima) i krstastog povrća (poput brokolija i kupusa), mogu izazvati promene u mirisu tela. Ove namirnice oslobađaju sumporne kiseline koje se zatim izlučuju kroz znoj, pojačavajući specifičan miris. Takođe, crveno meso i alkohol mogu doprineti promenama mirisa tela. Alkohol, na primer, metaboliše se u sirćetnu kiselinu koja se izlučuje kroz kožu i može izazvati neugodne mirise.
Ponekad, neadekvatni proizvodi za negu mogu pogoršati situaciju. Na primer, antibakterijski sapuni koji previše isušuju kožu mogu poremetiti prirodnu ravnotežu mikrobiote na koži, što dovodi do neprijatnih mirisa. Takođe, previše upotrebe dezodoransa može poremetiti kožnu mikrofloru i izazvati slične efekte.
Da bi se smanjio neprijatan miris tela, postoje neki efikasni načini koji mogu pomoći. Prvo, redovno tuširanje je ključno, koristeći gelove koji dubinski čiste pazuhe i smanjuju nakupljanje bakterija. Takođe, veoma je važno da koža bude potpuno suva pre nego što se nanese dezodorans ili antiperspirant, jer vlaga pogoduje bakterijama. Dezodoransi bi trebalo da se nanose na čistu, potpuno suvu kožu, a najbolje je da se koriste dva puta dnevno za optimalnu zaštitu.
Osim toga, održavanje adekvatne hidratacije je važno, jer voda pomaže u izbacivanju toksina koji uzrokuju neprijatne mirise. Nošenje odjeće od materijala koji omogućavaju koži da diše, poput pamuka, takođe može pomoći u smanjenju znojenja i time smanjiti miris. U ishrani, povećanje unosa lisnatog zelenila i vlakana može doprineti regulaciji prirodnog mirisa tela.
Miris tela je nešto što mnogi ljudi često ne shvataju ozbiljno, ali može biti odraz zdravlja i životnih navika. Na sreću, postoje mnogi načini da se kontroliše i smanji ovaj miris, uz pravilnu higijenu, adekvatnu ishranu i redovno tuširanje.
