Oštećenja jetre postaju sve češća i kod ljudi koji nemaju naviku konzumirati alkohol, što se sve više primjećuje u današnjem društvu. Mnogi smatraju da je alkohol glavni uzročnik ovih problema, ali istina je da nisu samo alkohol i njegova konzumacija odgovorni za zdravlje jetre.
Naša svakodnevna prehrana, način života, stres i druge navike često igraju ključnu ulogu u oštećenju ovog vitalnog organa. Nažalost, bolesti jetre koje nisu povezane s alkoholom, poput nealkoholne masne jetre, postale su ozbiljan globalni problem, a rizik raste zbog nepravilne prehrane i nesvesnog stresa.
Iako mnogi veruju da je alkohol jedini problematičan faktor za zdravlje jetre, važno je razumeti da se problem može pojaviti i zbog drugih namirnica i životnih navika koje direktno utiču na zdravlje ovog organa. Višak šećera, nezdravih masti, kao i konzumacija prerađene hrane, dovode do razvoja različitih bolesti jetre.
Zdravlje jetre takođe je ugroženo modernim načinom života koji uključuje stres, premalo fizičke aktivnosti i nedostatak sna, što sve doprinosi stvaranju savršenih uslova za razvoj nealkoholne masne jetre.
- Na svom Instagram nalogu, Inesa Blažić skreće pažnju na šest ključnih vrsta namirnica koje mogu uništiti jetru, a koje ljudi često ne prepoznaju kao problematične. Prvo, tu je fruktoza, šećer koji se uglavnom nalazi u prerađenim proizvodima poput agava sirupa, meda, voćnih sokova, proteinskih čokoladica i mnogim drugim “zdravim” proizvodima. Fruktoza se metabolizuje isključivo u jetri, a ako je unosimo u velikim količinama, ona se brzo pretvara u masne naslage koje se talože u jetrenim ćelijama. Zanimljivo je da čak i previše voća, ako se konzumira u obliku sokova ili smutija, može opteretiti jetru, posebno ako je unos voća prekomeran.
Pored fruktoze, još jedan ozbiljan problem za jetru su trans masti. Ove masti se nalaze u mnogim pekarskim proizvodima, margarinima, industrijskim pecivima, polugotovim jelima, gotovim sosevima i drugim prerađenim namirnicama. Jetra se suočava s velikim problemom kada pokušava metabolizirati ove masti, jer ih jednostavno ne može pravilno preraditi. Umesto toga, one se nakupljaju u jetri i mogu izazvati zapaljenje, a vremenom i fibrozu jetre. Samo jedan kroasan iz pekare može biti dovoljno da izazove ozbiljno opterećenje za ćelije jetre.
Osim toga, pržena hrana je još jedan veliki problem za zdravlje jetre. Hrana poput pomfrita, krofni, pohovanog mesa i jela iz friteze sadrži visoke koncentracije aldehida i akrilamida, koji su direktni otrovi za jetru. Ova štetne supstance nastaju kada se ulje zagreje na previsokim temperaturama, što stvara opasne kemijske spojeve. Ako se ulje koristi više puta, ono oksidira i postaje hepatotoksično, što znači da može izazvati ozbiljna oštećenja jetre. Povećan rizik od oštećenja jetre može nastati čak i kod kućnog prženja hrane na istom ulju više puta.
Masna jetra, posebno nealkoholna masna jetra, često ne izaziva jasne simptome, zbog čega se bolest naziva “tihim” problemom. Ipak, postoje neki rani znaci na koje treba obratiti pažnju. To uključuje hronični umor, nelagodnost u području ispod desnog rebarnog luka, kao i povišene enzime jetre, poput ALT, AST i GGT. Osobe s ovim problemima često se suočavaju i s probavnim smetnjama, nadimanjem i s osećajem “moždane magle”, što podrazumeva slabiju koncentraciju, iscrpljenost i promene raspoloženja.
Još jedan faktor koji može ozbiljno ugroziti zdravlje jetre je unos previše proteina. Iako su proteini neophodni za organizam, prekomerni unos može biti štetan. Ako unosimo više od 1 do 1,5 grama proteina po kilogramu telesne težine, jetra mora da procesuira višak proteina u amonijak i ureu, što stvara upalu i dodatno opterećuje jetru. Prekomerni unos proteina može biti posebno prisutan kod konzumacije proteinskih šejkova i mesa u svakom obroku, što je vrlo česta praksa među osobama koje žele da izgrade mišićnu masu.
Veštački zaslađivači, iako često smatrani zdravijom alternativom, takođe mogu negativno uticati na zdravlje jetre. Zaslađivači poput aspartama, sukraloze, maltitola, ksilitola i sorbitola ometaju ravnotežu u crevnoj mikroflori i povećavaju rizik od razvoja masne jetre i insulinske rezistencije. Jetra te supstance doživljava kao toksine i teško ih razgrađuje, što može dovesti do niza problema u njenom funkcionisanju.
Zdravlje jetre danas se suočava s mnogim izazovima, ali uz pravu edukaciju i svesnost o uticaju hrane i životnih navika na ovaj organ, moguće je prevenirati mnoge ozbiljne bolesti. Pravilna ishrana, redovno vežbanje i smanjenje stresa ključni su faktori u održavanju zdravlja jetre i prevenciji ozbiljnih oboljenja.
