Toše Proeski je sa svega 26 godina uspeo da uradi ono što mnogima ne pođe za rukom ni tokom čitavog života. Iza sebe je ostavio impresivan broj pesama koje su postale bezvremenski hitovi, ali i nešto daleko važnije – trag dobrote, skromnosti i humanosti po kome ga ljudi i danas pamte.
Pevač anđeoskog glasa, kako su ga često nazivali, osvajao je publiku ne samo vokalnim sposobnostima, već i toplim osmehom, blagim pogledom i energijom koja je, kako su mnogi svedočili, oplemenjivala svakoga ko bi se našao u njegovom društvu. Iako je prerano otišao sa ovog sveta, ljudi poput njega ne nestaju. Oni ostaju da žive kroz sećanja, pesme i vrednosti koje su ostavili iza sebe, a Toše je upravo takva ličnost.
Rođen je 25. januara 1981. godine u Prilepu, dok je detinjstvo i mladost proveo u Kruševu, u porodici cincarskog porekla. Malo je poznato da mu je pravo ime bilo Todor, kao i to da prezime Proeski nije izvorno porodično prezime. Njegovi preci nosili su prezime Proja, ali je porodica, pod uticajem sredine, odlučila da ga promeni kako bi bilo u duhu makedonskog jezika. Ipak, Toše nikada nije krio svoje korene, niti je bežao od istine o svom identitetu. Naprotiv, često je sa ponosom govorio o svom poreklu i planovima da jednog dana vrati staro prezime, smatrajući da bi ono bilo jednostavnije i pamtljivije za međunarodnu publiku, ukoliko bi se upustio u svetsku karijeru.
- Njegov muzički put mogao je, međutim, da krene u sasvim drugom smeru. Kao srednjoškolac pohađao je muzičku školu i svirao klarinet, što je u tom trenutku delovalo kao njegov glavni profesionalni pravac. Sudbina je, ipak, imala drugačije planove. U jednoj emisiji pevačica Tijana Dapčević ispričala je zanimljiv detalj iz Tošetovog života, koji je mogao presudno da utiče na njegovu karijeru. Njen otac, profesor muzike, zapazio je mladog Tošeta dok je svirao klarinet, ali je ubrzo čuo i kako peva. Prepoznavši izuzetan talenat, odmah je reagovao i poručio da Toše ne treba da bude instrumentalista, već pevač. Ta odluka ispostavila se kao ključna, jer je upravo tada počela muzička priča koja će obeležiti čitav region.
Karijera Tošeta Proeskog rasla je brzo, ali bez naglih skokova koji bi narušili njegovu ličnost. Ostao je skroman, pristupačan i duboko vezan za porodicu, prijatelje i publiku. Njegove pesme govorile su o ljubavi, nadi, bolu i veri u ljude, a on ih je izvodio sa iskrenošću koja se retko sreće. Zbog toga su njegove balade i danas jednako snažne, bez obzira na to koliko je vremena prošlo od njihovog nastanka. Publika u njima ne čuje samo glas, već i emociju čoveka koji je pevao srcem.
Posebno mesto u sećanju zauzima njegova humanost. Toše nikada nije isticao svoja dobra dela, ali se kasnije saznalo koliko je pomagao drugima, često anonimno. Bio je ambasador dobre volje i verovao je da slava ima smisla samo ako se koristi za pomoć onima kojima je potrebna. Upravo ta kombinacija vrhunskog talenta i iskrene dobrote učinila ga je voljenim daleko izvan granica njegove domovine.
Danas, iako fizički nije među nama, Toše Proeski i dalje živi kroz muziku koja se sluša, peva i prenosi na nove generacije. Njegovo ime izgovara se sa poštovanjem, a njegove pesme i dalje pronalaze put do srca ljudi. To je dokaz da istinska umetnost i istinska ljudskost ne poznaju vreme – one traju zauvek.
