Danas vam pišemo o RBD, ozbiljnom poremećaju sna koji može biti rani znak demencije ili Parkinsonove bolesti. Pravovremeno prepoznavanje simptoma kod starijih odraslih pomaže u praćenju i zaštiti kognitivnog zdravlja.
RBD, ili REM Sleep Behavior Disorder (poremećaj ponašanja u REM fazi sna), predstavlja stanje u kojem osoba fizički i vokalno „glumi“ snove, a to može biti vrlo opasno za nju, ali i za njenog partnera. Iako se na prvi pogled može činiti kao bezopasna pojava, u stvarnosti, ovaj poremećaj može ukazivati na ozbiljne neurološke promene u mozgu, poput demencije ili Parkinsonove bolesti. Stoga je važno razumeti kako prepoznati njegove simptome, naročito kod starijih osoba, čime se omogućava pravovremeno delovanje i zaštita zdravlja.
Poremećaj sna, kao što je iRBD, karakteriše aktivnost u snu koja se obično ne događa tokom REM faze kod zdravih ljudi.
Naime, tokom ove faze sna, mozak je izuzetno aktivan, a mišići ruku i nogu su paralizovani kako bi se sprečili fizički pokreti koji prate snove. Međutim, kod osoba koje pate od iRBD-a, paraliza sna ne funkcioniše kako bi trebalo, pa mogu vikati, smejati se, hodati ili čak skočiti iz kreveta, sve to dok spavaju.
Takvi pokreti mogu dovesti do povreda kako same osobe, tako i njihovih partnera koji spavaju u istom krevetu. Ponekad osoba sa iRBD-om može doživeti padove ili druge nezgode tokom sna, a ovi incidenti često ostanu neprepoznati dok ih ne primeti partner ili osoba koja spava pored njih.
Simptomi iRBD-a mogu biti prilično suptilni, ali postoje specifični znaci na koje treba obratiti pažnju. Najčešće, partneri koji spavaju u istom krevetu primete nenormalne pokrete tokom noći, kao što su:
* Vikanje ili glasno smejanje tokom sna.
* Nenamerna fizička aktivnost, poput udaranja partnera.
* Padanje iz kreveta ili povrede tokom noći.
Iako se simptomi često ne javljaju svaki dan, njihovo ponavljanje može ukazivati na ozbiljan problem. Osoba koja pati od iRBD-a može imati vrlo žive snove koji izgledaju toliko stvarno da se njihovo ponašanje tokom sna čini kao reakcija na te snove. Ovo je naročito opasno jer osoba može povređivati sebe ili druge, a nije ni svesna svojih postupaka.
Štaviše, istraživanja pokazuju da osobe sa iRBD-om mogu doživeti postepeni kognitivni pad. U jednoj studiji, praćene su 162 osobe sa iRBD-om kroz 318 neuropsiholoških testova, a rezultati su pokazali postepeno pogoršanje pažnje, radne memorije i sposobnosti pamćenja. Iako je prosečna starost ispitanika bila 65 godina, istraživanje je pokazalo da muškarci obično doživljavaju brži i ozbiljniji pad kognitivnih funkcija od žena.
Iako iRBD nije sama po sebi dijagnoza neurodegenerativnih bolesti, ono može biti signal da mozak počinje da prolazi kroz promene koje mogu dovesti do demencije ili Parkinsonove bolesti. Na primer, oko 50% osoba sa Parkinsonovom bolešću pati od iRBD-a, a 80% osoba sa Lewyjevom demencijom pokazuje slične simptome. Takođe, gotovo svi pacijenti sa atrofijom mišićnog sistema (MSA) imaju iRBD. Iako ovi poremećaji mogu nastati godine nakon što se pojave prvi simptomi, iRBD je često prvi znak koji ukazuje na to da nešto nije u redu sa zdravljem.
Ko su ljudi koji su najviše ugroženi? Iako iRBD može pogoditi svakog, najviše su pogođeni stariji od 65 godina, kao i osobe koje već imaju neurološke poremećaje. Osobe koje pate od depresije, anksioznosti ili drugih mentalnih problema takođe su podložniji razvoju ovog poremećaja. Zbog toga je važno da starije osobe, kao i oni sa već postojećim neurološkim poremećajima, redovno prate simptome i obavezno zatraže medicinsku procenu ako primete bilo kakve promene u svom ponašanju tokom sna.
Preporučuje se da svako ko primeti simptome iRBD-a ili ako partner uoči opasne pokrete tokom sna, zatraži lekarsku procenu. Rano prepoznavanje može omogućiti praćenje stanja i pravovremenu medicinsku intervenciju. Iako to ne znači da će osoba sigurno razviti Parkinsonovu bolest ili demenciju, pravovremeno prepoznavanje može značajno doprineti boljoj kvaliteti života i smanjenju rizika od ozbiljnijih problema.
Na kraju, iRBD je retki, ali ozbiljan poremećaj sna koji može biti prvi znak ozbiljnih neuroloških bolesti, poput demencije i Parkinsonove bolesti. Osobe sa ovim poremećajem često nisu ni svesne svojih simptoma, pa je pomoć partnera ključna u njihovom prepoznavanju. Pravovremeno prepoznavanje i medicinska procena mogu biti ključni za zaštitu kognitivnog zdravlja i sprečavanje daljih komplikacija koje bi mogle nastati.
