U današnjem članku pišemo o periodu koji je poznat kao Nekršteni dani, a koji traje od 10. do 19. januara, sve do praznika Bogojavljenja. Ovaj period nosi posebnu simboliku i verovanje, koja se prenosila generacije na generaciju.
Nekršteni dani su dani kada je Isus Hrist, prema verovanjima, bio u periodu pre svog krštenja. Ovaj period bio je obeležen posebnim običajima i pravilima koja su vernici poštovali kako bi se zaštitili od zlih sila i nesreće. Jedno od najvažnijih verovanja bilo je da tokom tih dana ne treba postiti, osim na Krstovdan (18. januara). Zanimljivo je da su ljudi verovali da je tokom tih dana neophodno održavati punu trpezu i okupljati porodicu kako bi se stvorila zaštita od svih loših stvari koje bi mogle doći.
Zaštita od lošeg tokom nekrštenih dana smatrana je kroz punoću stola i prisustvo voljenih osoba. Verovalo se da sitost, smeh i porodična bliskost imaju moć da nas sačuvaju od zlih uticaja. Ovaj običaj je bio jedan od najvažnijih, jer su ljudi verovali da samo zajedništvo i toplina porodice mogu obezbediti sigurnost i zaštitu. Zajedno su sedili za stolom, pričali i smeštali se u krug porodice, verujući da će upravo to odbiti svaku zlu silu. U tom periodu bilo je važno da se kuća drži u dobrom stanju, jer su verovanja sugerisala da bi svaka neurednost mogla privući negativne sile.
- U nekim krajevima se verovalo da deca koja su rođena tokom ovog perioda mogu biti podložnija bolesti ili imati nemiran život. Kao zaštitu, stariji su imali običaj da se novorođenoj deci u ovom periodu tka košulja pored ognjišta. Vatra je simbolizovala život, toplinu i sigurnost, pa se verovalo da će takva košulja pružiti zaštitu detetu. Osim toga, svake godine bi se na isti način obnavljala odeća, čime se obezbeđivala dodatna zaštita.
Važna pravila vladala su iu svakodnevnim poslovima. Žene nisu smele da prele niti da tkaju, jer su se smatrali da bi te radnje mogle doneti nesreću ili štetne sile. Posebnu pažnju posvećivali su pranju veša, jer je postojalo verovanje da se belo rublje, ako ostane napolju, može pretvoriti u magnet za zle duhove. Iako je ovaj period bio obeležen brojnim ograničenjima, najvažnija stvar bila je briga o deci, koja su bila najranjivija i najizloženija uticaja zlih sila.
Noći tokom Nekrštenih dana smatrale su se posebno opasnima. Verovalo se da noću izlaze nečastive sile koje lutaju do prvih petlova, i tada je bilo savetovano da se nikako ne izlazi iz kuće, osim ako to nije bilo nužno. Ako bi put bio neizbežan, ljudi su sa sobom nosili beli luk, krstić ili neki oštar metalni predmet, jer su smatrali da će ti predmeti zaštititi putnike od zla. Ovaj običaj imao je duboko ukorenjeno verovanje da simboli moći i zaštite mogu odbiti negativne uticaje.
U nekim delovima Srbije, naročito u istočnim krajevima i vlaškim selima, verovalo se da je u toku noći potrebno držati kuću u polumraku. Prozori su se zatvarali, a svetlost je bila prikrivana kako bi se izbegla privlačnost negativnih sila. Smatralo se da bi svetlost mogla privući zle duhove, zbog čega je bilo bolje da kuća bude što tamnija. Pored toga, voda koja je stajala u posudama noći bila je zabranjena za upotrebu, jer su ljudi verovali da u njoj mogu nastati zli duhovi koji mogu nauditi onome ko je pije.
Ova verovanja, iako možda nerealna za savremeni pogled na svet, odražava duboku povezanost naših predaka sa prirodom i njihovom željom za zaštitu od nesreća. U tih nekoliko dana, kada je u pitanju bilo zdravlje, mir i sigurnost porodice, smatra se da je potrebno činiti sve što je u ljudskoj moći kako bi se izbegla zla sudbina. Verovanja o magičnoj zaštiti od negativnih sila bila su deo svakodnevnog života, pa su ljudi pažljivo pratili sve običaje i pravila koja su ih vodila kroz taj period.
Zbog svega toga, Nekršteni dani i danas ostaju posebni dani za mnoge ljude. Svi ovi običaji i verovanja iz prošlih vremena služe kao podsetnik na to koliko su naši preci cenili zdravlje, sreću i mir svojih najbližih. Iako je svet danas mnogo drugačiji, verovanja o zaštiti i blagostanju porodice i dalje imaju duboko ukorenjeno mesto u kolektivnom pamćenju.
