U današnjem članku osvrnućemo se na učenje Svetog Vasilija Velikog o nepravdi koja ne nastaje samo onda kada se nekome nešto oduzme, već i onda kada se uskraćuje ono što bi mu moglo biti dato, a što mu je neophodno.
Sveti Vasilije Veliki je kroz svoje bogoslovsko učenje ukazivao na duboku povezanost između materijalnih dobara i duhovnog zdravlja zajednice, naglašavajući odgovornost svakog pojedinca u društvu prema onima koji su u potrebi.
Sveti Vasilije Veliki, jedan od najvažnijih svetitelja u pravoslavlju, smatrao je da siromaštvo, glad i beda nisu samo ekonomski problemi, već dubok pokazatelj duhovnog stanja društva.
Prema njegovom učenju, takvi problemi nisu uzrokovani samo ekonomskim krizama, već i duhovnim siromaštvom koje se ogleda u nebrizi za potrebe drugih. Greh, prema ovom učenju, ne nastaje samo kada se aktivno nanosi šteta, već i onda kada imamo mogućnost da učinimo dobro, a odlučimo da se povučemo i ostanemo ravnodušni prema patnjama drugih.
Sveti Vasilije je posebno ukazivao na jednu vrstu greha koju danas često zaboravljamo – koristoljublje, koje nije samo gomilanje bogatstva i materijalnih dobara, već i odbijanje da se podeli ono što je suvišno, a što bi moglo da spasi nekog drugog. On je ovo ponašanje smatrao najtežim oblikom greha, jer se njime svesno zanemaruje zapovest ljubavi prema bližnjem, koja je temelj hrišćanske etike.
Prema učenju Svetih otaca, koristoljublje je oblik greha koji nastaje kada ljudi gomilaju bogatstvo, hranu, odeću ili bilo kakve druge resurse, dok oni koji su u potrebi nemaju osnovna sredstva za život. U tom kontekstu, nepravda ne nastaje samo kada nekom oduzmete nešto, već i kada mu uskraćujete ono što bi mu moglo biti dato i što bi mu moglo pomoći da preživi, da bi pobegao od bede, gladi ili bolesti. U tom smislu, kada neko čuva višak dobara koje ne koristi, dok drugi pate zbog njihovog nedostatka, to se smatra ozbiljnom nepravdom.
Sveti Vasilije Veliki jasno je ukazivao na činjenicu da čovek nije vlasnik dobara, već njihov upravitelj. Svi materijali, od hrane do novca, nisu naši trajni posedi, već su nam povereni da bismo ih delili sa onima koji su u potrebi. Ako im ne pomažemo, ako ostavljamo stvari koje ne koristimo da propadnu, mi zapravo činimo greh. Hrana koja propada, odeća koja stoji neiskorišćena, novac koji se gomila bez svrhe, sve to postaje svedočanstvo duhovne hladnoće i ravnodušnosti prema patnjama drugih.
Ovo pravoslavno učenje nam takođe jasno pokazuje da čovek ne može da se opravda time što formalno nije učinio zlo drugima, ako je svesno zanemario dobro koje je mogao učiniti. Na primer, ako neko ima više nego dovoljno hrane, a pored njega postoji osoba koja je gladna, ali on odluči da tu hranu zadrži, ili je pusti da propadne, to je ozbiljan greh. Sveti oci su naglašavali da dobra koja ne koriste druge osobe, već se gomilaju, gube svoju vrednost. Ako nešto nije upotrebljeno na korist onima kojima je potrebno, to postaje beskorisno i ne duhovno, pa se time zanemaruje temeljni hrišćanski princip ljubavi prema bližnjem.
- Zbog toga je prema učenju Svetog Vasilija i drugih svetitelja, uskraćivanje pomoći onima koji žive u bedi ozbiljan oblik nepravde i duhovne tvrdoće. Ovaj stav se temelji na tome da sve što imamo, bilo da se radi o materijalnim dobrima, novcu ili vremenu, nije samo naše, već je to dar koji treba da bude deljen sa svima, posebno sa onima koji su u nevolji. Tada, prema Svetom Vasiliju, ne čuvamo samo za sebe, nego zadržavamo ono što je trebalo da bude za zajedničku korist.
Na to je Sveti Vasilije Veliki posebno ukazivao kada je govorio: “Najgora vrsta koristoljublja jeste ne davati onima koji žive u bedi ono što može da propadne.” Ova izreka ukazuje na to da zadržavanje viška, bilo da je to hrana, novac, ili bilo šta drugo, može postati prepreka za stvaranje pravedne zajednice. Kad nešto ne podelimo, to postaje koristoljublje, a onaj ko to čini ne samo da čuva svoj imetak, već zadržava ono što je dodeljeno da bi pomoglo drugima.
U današnjem svetu, gde je nejednakost u društvu sve očiglednija, učenje Svetog Vasilija Velikog o koristoljublju i nepravdi nudi važno podsećanje. Sveti Vasilije nas poziva da obratimo pažnju na to što činimo sa onim što imamo. Ako svesno zanemarimo potrebe drugih i ne podelimo ono što imamo, činimo nepravdu, čak iako nismo direktno povredili nikoga. Tada nismo samo u opasnosti od materijalne propasti, već i duhovne.
Na kraju, pravoslavno učenje nas podseća da nepravda nije samo u tome što oduzimamo nešto drugome, već i u tome što mu uskraćujemo ono što mu možemo dati. Ovo je poziv da budemo odgovorni za svoja dobra, da pomažemo drugima i da činimo svet boljim mestom za sve, a posebno za one koji su u potrebi. Upravo ovakav pristup je ono što Sveti Vasilije Veliki smatra pravičnim, jer je temeljen na ljubavi i brizi za bližnjeg.
