Ana Bekuta, jedna od najvoljenijih pevačica narodne muzike na ovim prostorima, danas je poznata pjevačica koja iza sebe ima impresivnu karijeru i hiljade obožavalaca.
Njene pesme pevaju se i na veseljima i u tišini, a mnogi kažu da je upravo njen glas obeležio čitave decenije. Ipak, malo je poznato koliko je trnovit bio njen put do uspeha i kakve je životne udarce morala da pretrpi da bi došla do mesta na kojem je sada. Sama Bekuta često ističe da postoje dani i periodi u njenom životu kojih ne želi ni da se seća, jer su bili ispunjeni bolom, borbom i neizvesnošću.
Kao mlada devojka, Ana je imala snove kao i svaka druga – da gradi porodicu, da voli i bude voljena, i da se bavi muzikom koja joj je bila najveća strast. Međutim, život joj nije uvek išao u smeru koji je želela. U jednom trenutku, našla se u situaciji da ostane potpuno sama, bez ikakve materijalne sigurnosti. Pričala je kako je bila izbačena iz doma, bez dinara u džepu, suočena sa surovom realnošću. To su bili trenuci kada se, kako sama kaže, “srce prevari, a onda sve krene nizbrdo”.
U tim godinama nije bilo lako opstati, posebno ženi koja je tek gradila sebe i koja nije imala na koga da se osloni. Bekuta je morala da pronađe snagu u sebi i da se bori za svaki naredni korak. Tada je shvatila da se život ne može uvek planirati, da ljubav i poverenje nisu uvek uzvraćeni i da, kad se sve sruši, čovek ima samo dve opcije – da odustane ili da ustane još jači. Ona je izabrala ovo drugo.
Pričajući o tim teškim danima, Ana je jednom rekla da je gladovala, da je imala trenutke kada nije znala kako će preživeti, ali da je uvek imala veru da će muzika biti njen spas. I bila je u pravu. U kafanama i malim lokalima pevala je sa dušom, znajući da upravo kroz pesmu može da se oslobodi bola koji je nosila. Ljudi su prepoznali iskrenost i emociju, a to je ono što ju je vremenom izdvojilo od drugih.
Iako su joj se vrata estrade otvarala polako, nikada nije odustajala. Svi ti udarci koje je život donosio učinili su je još snažnijom i mudrijom. Kada se osvrne na prošlost, priznaje da su je te muke oblikovale i učinile osobom kakva je danas. Zato danas može da stoji na sceni sa osmehom i da kaže da je pobedila, iako put nije bio lak.
Njena karijera, koja traje više od četiri decenije, dokaz je da talenat, istrajnost i vera u sebe mogu nadvladati i najveće nedaće. Njene pesme, u kojima peva o ljubavi, gubicima i nadi, nisu slučajne – svaka od njih nosi deo njene lične priče i iskustva. Upravo zato publika u njima pronalazi utehu i snagu, jer zna da iza tih stihova stoji neko ko je istinski proživeo ono o čemu peva.
Ana Bekuta danas priznaje da joj nije lako govoriti o periodima kada je bila ostavljena i bez doma i bez podrške, ali veruje da je važno da ljudi znaju da ni uspeh ni sreća ne dolaze preko noći. Njena životna priča je podsećanje da je svaki pad zapravo prilika da se ustane i da iznova počne.
Kroz sve to, Bekuta je naučila da ne dozvoljava da je tuga pokori. Umesto toga, pretvorila ju je u snagu i inspiraciju. Njena poruka je jasna – ma koliko srce bilo prevareno, ma koliko udaraca primili, uvek postoji novi početak. Danas je njen život dokaz da se iz najvećih muka može roditi najlepša snaga i da upravo tada čovek postaje ono što mu je suđeno da bude.
Tako je Ana, izbačena nekad na ulicu bez ičega, izgradila sebe kao umetnicu i kao ženu koju mnogi poštuju. I kada kaže da su ti trenuci iza nje, to ne znači da ih je zaboravila – već da ih je prevazišla i da je iz njih ponikla mudrost koju sada deli kroz svaku svoju pesmu i svaku izgovorenu reč.
