Pet godina nakon nestanka Julijane Herere i njegove devetogodišnje ćerke Klare, činilo se da su ih pirinejski vrhovi zauvek sakrili. Ovaj slučaj šokirao je javnost 2020. godine, kada je planirana planinarska tura, koja je trebalo da bude jednostavan izlet u francuskim Pirinejima, postala misterija koja je okupirala sve medije.
Nakon što su meseci prolazili bez tragova, svedočenja ili viđenja, zvanična potraga je polako obustavljena, a porodica je bila primorana da se suoči sa mogućnošću da je Julijan možda odlučio da započne novi život daleko od svega. Ipak, neki su tiho sumnjali, verujući da je pad u neku nepristupačnu planinsku oblast mogao biti pravi razlog njihovog nestanka.
Međutim, ništa se nije promenilo sve do kraja avgusta, kada je jedan katalonski par, istražujući stazu koja nije bila često korišćena u blizini Rolandskog prolaza, primetio nešto neobično. Usmerivši svetlo svog telefona prema uskoj pukotini u steni, muškarac je primetio ranac. Nakon što su obrisali prašinu sa izbledele etikete, njihova lica su postala bleda, jer je na njemu stajalo ime koje su svi prepoznali Julijan Herrera. Ovaj susret sa prošlošću ubrzo je doveo do hitne reakcije. Fotografije su ubrzo prosleđene žandarmeriji, a specijalizovani spasilački tim se spustio na lokaciju helikopterom.
Kapetan Morel, koji je bio uključen u potragu pre pet godina, otvorio je ranac u rukavicama. Unutra su se nalazili izubijena flaša za vodu, ostatci hrane i izgužvana mapa, ali ono što je svakog istražitelja zadržalo na trenutak bili su **plava sveska Klare** i njeni uništeni, ali i dalje čitljivi zapisi. Ovaj nalaz ponovo je podigao medijsku pažnju i porodične nade, dok su svi iščekivali odgovore na pitanja koja su dugo bila potisnuta.
Međutim, **planina još nije želela da otkrije sve tajne**. Pukotina u kojoj je pronađen ranac bila je duboka, a neki su verovali da je Julijan pokušao da se spusti kroz nju, tražeći zaklon ili prečicu, ali da je ostao zarobljen zajedno sa Klarom. Ipak, kapetan Morel je ubrzo primetio nelogičnosti – ranac je bio neoštećen, dok je mapa imala nove oznake koje nisu postojale kada je slučaj istraživan pre pet godina. “Ovo nema smisla”, promrmljao je, zagonetno analizirajući situaciju. Zašto bi Julijan označavao prečicu ako su već bili u bezizlaznoj situaciji? pitanje je koje je trebalo odgovore.
Narednog dana tim spasilaca je pronašao još jednu neobičnost u pukotini. Na dubini od osam metara, u tami i tišini, otkrili su parče crvene tkanine – deo Julijanove jakne, koja je bila pocepana, ali ne usled pada, već namerno. “Obeležavao je put”, rekao je Morel, naglašavajući da je Julijan pokušao da bude pronađen. Ništa kasnije nije bilo manje misteriozno. Spasioci su nalazili još tragova, među kojima su bili metalni omoti od hrane sa rokom trajanja dva godine nakon nestanka. Postavljao se sve jasniji zaključak: neko je boravio u tom prostoru, ali ko je to bio?
Ispod slojeva prašine, spasioci su našli improvizovano sklonište koje je uključivalo termo-ćebe, praznu konzervu i delove užeta. Na jednom od papirića bile su upisane reči koje su ličile na Julijanov rukopis, a jedna rečenica je svakog istražitelja ostavila bez daha: “Ne mogu da se pomerim. Ona mora da ostane…”. Ovaj zapis jasno je ukazivao na to da je Julijan bio povređen, a Klara, verovatno, još uvek živa. Ali nijedno telo nije bilo pronađeno.
Bilo je i drugih neobičnosti. Uz danima urezivane crte u steni, koje su označavale proklete dane, postavljalo se pitanje kako je Julijan mogao ostati tu toliko dugo? Još uznemirujuće bilo je otkriće moderno uže, koje nije pripadalo ni Julijanu ni spasilačkim timovima. Da li je to moglo ukazivati na nečiju drugu prisutnost?
Nastavak istrage je doveo do otkrića koja su još više zbunjivala istražitelje. U jednom od udaljenih planinskih područja, ispod lišća su pronašli mali trag Klarinih cipela i komadiće njene odeće, ali ništa od tela. Ove nove informacije jasno su ukazivale na to da je Klara ipak mogla biti živa – da je uspela da izađe iz tog područja, možda pod nečijom kontrolom ili uz pomoć. Neko im je pomogao.
Nekoliko sati kasnije, otkrivena je metalna kutija prve pomoći. U njoj je bila pažljivo savijena poruka u kojoj je Julijan molio svakoga ko je pronađe da pomogne Klari, jer ona nije bila kriva. Poruka je sadržavala i natpis koji je jasno ukazivao na to da je “neko” bio sa njima, ali se vratio, ali više nije bio isti. Vlastima je ovo pružilo novu nadu, ali i dodatna pitanja.
Dugotrajna potraga je dovela do saznanja da je bivši partner Julijana, Aitor, bio viđen u istom području kada je Julijan nestao. Zanimljivo je da Aitor nikada nije prijavio da je bio u tom području, ali tragovi su ukazivali da je mogao biti prisutan u trenutku nestanka. Aitor je uhapšen, ali je negirao bilo kakvu ulogu u nestanku. Iako je tvrdio da je otišao po pomoć, mnogi nisu verovali njegovim rečima.
I dalje ostaje najvažnije pitanje gde je Klara danas? Potraga se nastavila još mesecima, ali bez odgovora. Mnogi veruju da je Klara možda pronašla sigurno sklonište u nekom planinskom selu ili je samostalno pokušala da nađe izlaz. Pet godina kasnije, slučaj ostaje otvoren, a planina još uvek skriva tajnu koju je samo ona može otkriti. Klara bi još uvek mogla biti živa.
