Zorica Brunclik, jedna od najvećih zvezda narodne muzike, poznata je po svom raskošnom glasu, ružičastoj kosi i harizmi kojom osvaja publiku već decenijama. Ipak, iza njenog glamuroznog života i uspeha krije se teška i potresna priča o detinjstvu obeleženom siromaštvom, bolom i odrastanjem bez oca.
Malo ko zna da je Zorica, pre nego što je postala simbol uspeha i luksuza, kao dete jela suv hleb i maštala o toplom obroku.
Pevačica je mnogo puta otvoreno govorila o svojoj teškoj prošlosti, ne krijući koliko joj je bilo teško da se izbori za bolje sutra. Njena priča nije bajka – već svedočanstvo o snazi, istrajnosti i veri u sebe. Zorica je odrasla u veoma siromašnoj porodici, gde je, kako kaže, često danima jela samo hleb i vodu. Iako je njen otac bio imućan čovek, ona nije imala priliku da uživa u njegovom bogatstvu.
„Moj otac je bio bogataš, imao je sve – ali ja nisam imala ništa. Odrasla sam sa majkom u nemaštini. Imala sam detinjstvo koje ne bih poželela nikome“, ispričala je Zorica u jednom intervjuu. Njene reči otkrivaju duboku tugu i gorčinu koja je godinama tinjala u njoj. „Sećam se, sedim za stolom i jedem suv hleb, a u susedstvu se oseća miris ručka. U tom trenutku sam mrzela majku, jer sam mislila da je ona kriva što nemamo ništa.“
Pevačica priznaje da je kao dete bila ljuta i ogorčena, ne shvatajući da je njena majka zapravo bila junakinja koja se borila kako bi joj obezbedila makar koru hleba. „Kasnije sam shvatila da je moja majka bila najveći heroj. Sama je izdržavala mene i moju braću, prala, čistila, radila najteže poslove da bi nas prehranila. Danas je gledam kao svetinju i zahvalna sam joj na svemu“, rekla je Zorica.
Njeno detinjstvo bilo je ispunjeno tugom, ali i odlučnošću da jednog dana promeni svoj život. Muzika je bila njen beg iz stvarnosti – njen spas. Već sa petnaest godina počela je da peva, a zahvaljujući svom neponovljivom glasu, ubrzo je skrenula pažnju na sebe. Prvi veći uspeh došao je kada je upoznala harmonikaša Ljubu Kešelja, koji je prepoznao njen talenat i pomogao joj da započne karijeru.
„Nikada nisam zaboravila odakle sam krenula. To siromaštvo mi je dalo snagu i naučilo me da cenim sve što danas imam. Znam kako je kada nemaš ni za parče hleba, zato nikada ne okrećem glavu od ljudi koji su u nevolji“, rekla je pevačica.
Danas Zorica Brunclik živi životom o kakvom je nekada mogla samo da sanja – okružena porodicom, ljubavlju i uspomenama koje su je oblikovale. Njena priča je dokaz da se i iz najveće tame može izdići svetlost. „Da nisam prošla kroz sve to, možda ne bih bila ovakva osoba danas. Sve što sam preživela, izgradilo je moju snagu i naučilo me da nikada ne odustanem.“
- Zorica često poručuje mladima da ne odustaju od svojih snova, bez obzira na prepreke. „Svet zna biti surov, ali kad imaš srce i veru, sve možeš. Ja sam dokaz – dete koje je jelo suv hleb, a sada ima sve što poželi. Ali ono što je najvažnije – imam mir u duši i zahvalnost prema životu.“
Njena životna priča ostaje inspiracija mnogima – podsjetnik da uspjeh ne dolazi preko noći i da su najjači upravo oni koji su prošli kroz najteže trenutke.
