Majka Tereza, rođena u Skoplju 1910. godine, ostala je zapamćena u hjistoriji kao žena koja je život posvetila pomaganju najsiromašnijima i najugroženijima. Njena misija sa sestrama reda Misionarke milosrđa širila se širom sveta, a 1979. godine dobila je Nobelovu nagradu za mir.
Ipak, iako je javnost decenijama gledala na nju kao na oličenje dobrote i nesebičnog davanja, iza kulisa se i danas otvaraju brojna pitanja, od prirode njene smrti do kontroverzi oko novca kojim je raspolagala.
Jezivi detalji njene smrti
Majka Tereza je umrla 5. septembra 1997. godine u Kalkuti, Indija, gde je provela veći deo svog života. Zvanični uzrok smrti bio je srčani udar, ali detalji poslednjih meseci njenog života bacaju senku na priču o mirnom odlasku. Svedoci iz njenog najbližeg okruženja navodili su da je proživljavala teške fizičke bolove, da je bila iscrpljena i da su se lekari borili da je održe u životu posle više operacija srca. Neki su tvrdili da je poslednje dane provela u mučnom stanju, priključena na aparate, dok su drugi ukazivali na to da su lekarske intervencije bile minimalne jer je sama insistirala na skromnosti i „prirodnom prihvatanju patnje“.
Upravo taj aspekt izazvao je strahopoštovanje kod jednih, ali i užas kod drugih. Kritičari su tvrdili da je dozvolila da smrt dođe na bolan način, gotovo kao produžetak svoje filozofije da patnja približava čoveka Bogu. Zbog toga se često govori da je njen kraj bio jeziv, jer nije umirala okružena modernom medicinskom negom i olakšanjem, već u mukama koje je sama smatrala delom božanske volje.
Pismo koje je šokiralo javnost
Nedugo nakon njene smrti, objavljena su pisma koja je Majka Tereza godinama pisala svojim ispovednicima i saradnicima. U njima je otkrila da je decenijama osećala duboku duhovnu prazninu i sumnju. Pisala je o tome da je osećala odsustvo Boga, da su je mučile unutrašnje borbe i da se ponekad pitala ima li njen život smisla.
Ta ispovest je izazvala nevericu kod javnosti koja je u njoj videla simbol vere i snage. Za mnoge je bilo šokantno da žena koja je predstavljala stub religioznog uverenja zapravo godinama nije imala osećaj božanske blizine. To pismo se i danas tumači kao „strašna istina“ – dokaz da i najposvećeniji mogu biti progonjeni sumnjama, ali i kao potvrda da je bila duboko ljudska, sa svim slabostima i unutrašnjim borbama.
Misterija nestalog novca
Još veća kontroverza vezana za Majku Terezu odnosi se na ogromne svote novca koje su njene organizacije primale širom sveta. Milioni dolara stizali su kao donacije od vlada, korporacija i pojedinaca. Iako su Misionarke milosrđa širile svoje misije na više od stotinu zemalja, mnogi istraživači tvrde da sredstva nikada nisu bila transparentno prikazana.
Gde je otišao sav taj novac?
Zvanično, sredstva su se koristila za otvaranje sirotišta, hospicija i centara za bolesne i beskućnike. Ipak, kritičari i novinari istraživači tvrdili su da su uslovi u tim ustanovama bili šokantno loši – bez osnovnih higijenskih standarda, sa minimalnom medicinskom opremom i gotovo nikakvim ulaganjima u infrastrukturu. To je otvorilo pitanje: ako su milioni dolazili na račune njenih organizacija, zašto korisnici nisu imali bolje uslove?
Još veći oblak misterije nadvio se kada je postavljeno pitanje gde su se nalazila sredstva posle njene smrti. Neki izvori tvrde da su ogromne sume preusmerene na tajne račune i da nikada nisu u potpunosti ušle u humanitarne svrhe. Ni do danas nema jasnog i zvaničnog odgovora.
Dve strane iste medalje
Lik i delo Majke Tereze i dalje izazivaju podeljena mišljenja. Za jedne, ona je svetica koja je spasila hiljade života, donela utehu bolesnima i siromašnima i pokazala da nesebična ljubav još uvek postoji. Za druge, ona je bila simbol licemerja – žena koja je veličala patnju, primala sumnjive donacije i nikada nije položila račune o načinu na koji je novac trošen.
Njena smrt, pisma i nerešena finansijska pitanja samo su dodatno zakomplikovali sliku o njoj. Možda je istina, kao i uvek, negde na sredini: Majka Tereza bila je ljudsko biće koje je imalo i vrlina i slabosti, a mit o njoj oblikovan je kako od njenih sledbenika tako i od kritičara.
Jedno je sigurno – priča o njoj ni danas ne prestaje da izaziva interesovanje. Jezivi detalji njenog odlaska, strašna ispovest iz pisama i misterija nestalih miliona čine da se o njoj i dalje govori, gotovo tri decenije nakon smrti.
