Mojoj sadašnjoj supruzi je prije 6 godine nastradao momak u saobraćajnoj nesreći. Mnogo ga je voljela i teško se mogla izboriti da živi bez njega.
Ipak, ja sam se trudio i želio sam je učiniti srećnom, pa smo eto već 2 godine u braku iako mi je u lice kazala da nikada neće moći da zavoli nekoga kao što je njega. Meni to nije smetalo, ali mi je smetalo kada je vidim uplakanu u sobi. Znao sam da razmišlja o njemu i da joj je psihički loše.
Međutim sve se promijenilo kada je prije godinu i po dana ostala trudna. Kada se saznalo za pol djeteta predložio sam joj da to bude…
Po njenom bivšem momku što ej ona prihvatila sa oduševljenjem. I evo dan danas je sretna dok našeg Nemanju kupa u kadi. Moja žena je zaista predobra i premila žena i nije mi ništa strano da uradim za nju i zato se konstatno trudim. Ako je sretna ona, sretan sam i ja..
