Pevač Milan Stanković važi za jednu od najintrigantnijih ličnosti na domaćoj javnoj sceni. Njegov put od takmičara u muzičkom šou-programu do jedne od najvećih zvezda estrade pratio je niz uspona i padova, ali i duboko lična drama koja je oblikovala njegov život.
Malo je poznato da se iza blještavila reflektora i uspešnih hitova krila teška porodična priča koja je ostavila dubok trag na njega.
Milan je još kao dete ostao bez oca, a način na koji je izgubio roditelja obeležio ga je zauvek. U jednom od retkih i iskrenih intervjua, otvoreno je progovorio o tome da je njegov otac ubio čoveka, a potom i sam nastradao pod sumnjivim okolnostima. Pevač je priznao da veruje da se sve dogodilo u okviru krvne osvete, što je dodatno pojačalo tragediju i težinu koju je nosio.
„Moj otac je ubio čoveka, a onda je misteriozno stradao. Nikada nisam uspeo da saznam celu istinu, ali duboko u sebi verujem da je u pitanju krvna osveta“, rekao je Milan jednom prilikom, dodajući da mu je takvo iskustvo od detinjstva nosilo ogromnu bol i osećaj nesigurnosti.
Odrastanje bez oca, a sa teretom saznanja da je on uzeo tuđi život, ostavilo je pevača u procjepu između stida, bola i pitanja „zašto baš ja“. Majka je, kaže, učinila sve da ga odgaji i izvede na pravi put, ali rana je bila toliko duboka da ga je dugo pratila.
Milan se nije krio iza imidža zvezde, već je otvoreno govorio da ga je ova porodična tragedija učinila i ranjivim i snažnim u isto vreme. Upravo zbog toga, mnogi njegovi nastupi i pesme odišu posebnom emocijom – jer iza njih stoji čovek koji je prošao kroz iskušenja i patnje koje nisu nimalo lake.
U jednom trenutku života, pritisak slave, porodične senke i sopstvene nesigurnosti doveli su Milana do prekretnice. Kako je priznao, počeo je da oseća da mora pronaći smisao izvan estrade, novca i uspeha. „Bio sam izgubljen, nisam znao kuda idem. Osećao sam da nosim teret koji je veći od mene. I tada sam se okrenuo veri“, otkrio je.
Vera je za Milana postala utočište, oslonac i način da prevaziđe bol. Počeo je da se sve češće povlači iz javnosti, da boravi u manastirima i razgovara sa sveštenicima. U molitvi je, kaže, pronašao mir koji mu je godinama bio uskraćen. „Kada sam ušao u crkvu i poklonio se, prvi put sam osetio da nisam sam. To je bilo kao oslobađanje od svih okova“, priznao je pevač.
Njegov životni zaokret mnogi nisu razumeli. Dok su jedni smatrali da je ekscentrično ponašanje, drugi su u njemu prepoznali čoveka koji traži spas. Milan nikada nije skrivao da je u veri pronašao snagu da oprosti i sebi i svima koji su mu naneli bol. Upravo to praštanje bilo je ključno da krene dalje.
- Tragična porodična priča i rana mladost obeležena gubitkom oca i sumnjama u krvnu osvetu oblikovale su pevača kakvog danas poznajemo. Uprkos svemu, Milan je uspeo da se izdigne iznad tragedije i pronađe svoj mir. Danas s ponosom govori da je vera ono što ga vodi, što mu daje smisao i što ga je izvuklo iz najmračnijih trenutaka.
Njegova životna priča pokazuje da iza sjaja estrade stoji čovek od krvi i mesa, sa ranama koje možda nikada neće potpuno zarasti, ali i sa snagom da se iznova izgradi. Milan je dokaz da se i iz najtežih životnih iskušenja može pronaći put – ukoliko čovek veruje, prašta i ne odustaje od sebe.
