U današnjem članku ćemo se osvrnuti na Svetski poznati stručnjak za dugovečnost, Den Butner, koji je uputio oštru poruku svojim milionima pratilaca da prestanu da grickaju između obroka.
Ovaj šezdesetčetvorogodišnji saradnik “Nacionalne geografije” i autor bestselera, koji je decenije proveo putujući svetom proučavajući najdugovečnije populacije, tvrdi da se tajna dugovečnosti ne krije u skupim suplementima ili proteinskim pločicama, već u tome kako i kada jedete.
Butner je postao poznat zahvaljujući svom istraživačkom radu u “Plavim zonama” – područjima u svetu gde ljudi žive duže od proseka, a često i do 100 godina. Kroz svoja istraživanja, on je otkrio ključne navike koje dele ljudi u tim regijama, kao što su Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji i Ikarija u Grčkoj.
To su mesta gde su se razvile jedinstvene navike koje im omogućavaju da prežive decenije u dobrom zdravlju. Za razliku od popularnih dijeta i zdravih proizvoda koje promovišu razni marketinški stručnjaci, Butner tvrdi da je najvažnija stvar koju ljudi treba da urade kako bi poboljšali svoje zdravlje jednostavno prestati da grickaju između obroka.
U nedavnom videu koji je podelio sa svojih skoro 800.000 pratilaca na Instagramu, Butner je jasno poručio: „Stvor koji treba da zapamtite ako želite da smršate i živite duže putem ishrane jeste da jednostavno prestanete da grickate“, rekao je on. „Marketinški stručnjaci će vam stalno govoriti da vam je potreban taj mali dodatni podsticaj, Omega-3 masne kiseline, hranljive materije, vlakna ili proteini.
Ne trebaju vam.“ Ova poruka naišla je na veliki odziv, jer mnogi ljudi prepoznaju kako je lako podleći marketingu i ponudama za brzu energiju kroz grickalice ili suplemente. Međutim, Butner tvrdi da je to upravo suprotno onome što pomaže ljudima da žive duže.
Iako većina ljudi smatra da su suplemente i brze užine neophodne za energiju i dobro zdravlje, Butnerova istraživanja u “Plavim zonama” jasno ukazuju na suprotnu tvrdnju. U ovim područjima, ljudi ne konzumiraju često grickalice i ne pridaju značaj stalnom unosu hrane između glavnih obroka. Ono što je zajedničko svim tim zajednicama je jednostavan ritam ishrane: obilan doručak, srednji ručak i mala večera, uz dovoljno vremena da se probavni sistem odmori.
Butner objašnjava da je ključ dugog života u tome da se između obroka napravi pauza od najmanje 14 sati, što omogućava organizmu da se oporavi i regeneriše. Ovaj ritam ishrane nije samo nešto što su ljudi u Plavim zonama radili kroz istoriju, već je to i osnovni princip koji Butner promoviše u svojim savetima. Za njega je najvažnije da se organizam “odmori” između obroka, čime se smanjuje opterećenje na probavni sistem i omogućava mu da efikasnije funkcioniše. Uostalom, jednostavnost ishrane i uzimanje vremena za odmor između obroka je ono što čini razliku u dugovečnosti, tvrdi Butner.
Reakcije javnosti na njegov savet bile su različite. Dok su mnogi ljudi podržali njegovu poruku, aplaudirajući jednostavnosti i efikasnosti ovakvog načina života, neki su izrazili svoje sumnje. Bilo je i onih koji su se setili mudrosti svojih predaka, uzimajući kao primer izreku: „Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, a večeraj kao prosjak.“ Mnogi su istakli da je ovaj savet važan ne samo za zdravlje, već i za regulaciju nivoa šećera u krvi i očuvanje zdravlja creva.
Ipak, Butnerova preporuka nije naišla na potpuni pristanak svih. Neki smatraju da su grickalice sasvim u redu ako ne smanjuju unos glavnih obroka, smatrajući da su određene vrste grickalica, poput orašastih plodova ili voća, zapravo korisne za organizam. Međutim, Butner je i dalje čvrst u svom stavu da stalno grickanje predstavlja nepotrebno opterećenje za organizam, koji treba da ima vremena da se oporavi i svari hranu koju je već uneo.
- Za Butnera, dugovečnost nije u modnim dijetama i najnovijim trendovima, već u jednostavnom, ali doslednom pristupu ishrani koji je prepoznat kroz vekove u kulturama širom sveta. On tvrdi da umesto da se oslanjamo na marketing i savete o suplementima i proteinima, treba da se oslonimo na jednostavne principe koje su naši preci praktikovali. Izbegavanje grickalica, kao i uvođenje pauza između obroka, samo su neki od ključnih faktora koji omogućavaju ljudima da žive duže i zdravije.
Butnerova filozofija o ishrani je takođe usmerena na važnost okruženja. Za razliku od popularnih saveta o disciplini i strogom pridržavanju planova ishrane, Butner ističe da se najzdraviji ljudi na svetu oslanjaju na svoje okruženje. On smatra da je okruženje koje promoviše zdravlje mnogo važnije od samodiscipline. Zbog toga je i sam odlučio da prati jednostavniji režim ishrane koji se zasniva na biljnim izvorima hrane, dok je već deset godina vegetarijanac. Butner se trudi da svi njegovi obroci budu zasnovani na povrću i voću, a na njegovom stolu često se nađu jela poput sardinijske minestrone, guste povrtne supe, koja je bogata pasuljem i maslinovim uljem, a obogaćena je i avokadom.
Butner smatra da je povratak jednostavnom ritmu ishrane koji su ljudi praktikovali vekovima ključ za dugovečnost, a ne najnoviji trendovi u ishrani. Prema njegovim rečima, najvažniji saveti za dug život leže u usmeravanju pažnje na prirodne procese koje su ljudi vekovima razvijali, umesto da se prepuštamo modernim dijetama i suplementima koji nam obećavaju brzo rešenje. Preporučujući prestanak grickanja i uvođenje strukture u obroke, Butner nam daje jednostavne, ali efikasne savete kako da postignemo dug i zdrav život, temeljen na principima koji su već odavno dokazani kroz istoriju.
