Venčanje je za mnoge najposebniji dan u životu. To je trenutak kada sve izgleda savršeno – od cveća koje miriše u vazduhu, do muzike koja se čuje u pozadini, do onog dragog pogleda vašeg partnera.
Svi su okupljeni da proslave ljubav i početak novog poglavlja. Međutim, za mene, taj dan je postao sve samo ne savršen. To je bio trenutak kada je istina izašla na videlo, a s njom je došla i neprijatnost koja mi je zauvek promenila pogled na određene ljude u mom životu.
Bilo je nekoliko minuta do trenutka kada sam stajala uz svog budućeg muža i verovala da ništa ne može pokvariti moj dan. Onda je moj biološki otac ustao i izjavio nešto što me potpuno šokiralo: „Čast mi je što sam platio ovaj predivan dan.“ U tom trenutku sve je stalo. Gosti su gledali u mene, a ja sam znala da je to trenutak koji će zauvek promeniti sve. Možda su svi mislili da je moj biološki otac platio venčanje, ali istina je bila sasvim drugačija.
Moj otac Rik nije bio prisutan u mom životu na način na koji sam to želela. Kada su se moji roditelji razveli, imala sam samo šest godina. Rik je dolazio i odlazio iz mog života, ali nikada nije bio onaj stabilni oslonac koji je deci potreban. Bio je tu kada je to njemu odgovaralo, zaboravljao važne datume i ispunjavao samo obećanja koja je želeo, dok je jedini njegov doprinos u mom životu bila novčana pomoć koju je pružao – obično sa nekoliko stotina dolara, koji nisu pokrivali ni deo onoga što mi je zapravo bilo potrebno.
Za razliku od njega, moj očuh Tom, koji je ušao u moj život kada sam imala dvanaest godina, bio je ta stalna prisutnost koja je činila sve što je mogao da bude uz mene. Tom nikada nije pokušavao da zameni mog oca. On je bio tu – na svakom školskom nastupu, na svakom roditeljskom sastanku, i u svim onim situacijama kada je bilo potrebno podržati me. Bio je moj pravi oslonac. Nije imao potrebu da se pokazuje, niti da se nameće. On je jednostavno bio prisutan, iskreno i bez očekivanja.
Kada sam se verila, oba muškarca su mi čestitala. Međutim, samo je jedan od njih stvarno stao uz mene. Bio je to Tom. Jedne večeri mi je rekao: „Ja ću platiti venčanje. Želim da tvoj dan bude onakav kakav si zamišljala.“ Te reči su me dirnule do suza. Nisam to očekivala, ali to je bio njegov način da mi pokaže ljubav i brigu. Nije tražio ništa zauzvrat. Učinio je to jer je to želeo, jer je voleo mene i želeo da moj dan bude savršen.
Moj otac je, međutim, pokazao samo površnu brigu. Poslao mi je SMS poruku sa pitanjem o budžetu i predlogom da pomogne oko ukrasa. Kasnije mi je uplatio 300 dolara i napomenuo to nekoliko puta, kao da je učinio nešto veliko. Tom je bio taj koji je platio salu, ketering, muziku, cveće, čak i deo moje venčanicu. Iako je uzeo kredit, nikada nije tražio ništa zauzvrat. On je to učinio iz ljubavi.
Zato me trenutak kada je moj otac ustao na venčanju i preuzeo zasluge za ono što nije učinio duboko povredio. Gosti su u tom trenutku ućutali, a ja sam znala da ništa više neće biti isto. U tom trenutku sam stajala i nije mi bilo teško da se usprotivim. „Hvala ti, tata, što si došao,“ rekla sam glasno. „Ali ovo venčanje nije tvoje delo.“ Tišina u sali bila je opipljiva, a oči mojeg očuha Toma bile su pune bola. Iako je sedeo mirno, znao je da je moj otac sada prešao granicu.
Nastavila sam: „Ovo je čovek koji je stajao uz mene kad niko drugi nije. On je platio svaki cvet, svaki zalogaj hrane i svaki trenutak ovog dana. On je moj pravi otac, i večeras zaslužuje da mu se zahvali cela sala.“ Gosti su počeli da aplaudiraju, a Tom je postao crven i sramio se, ali u njegovom pogledu sam videla zahvalnost. Moj otac je sedeo ukočeno, zatečen, i pokušao da se opravda. „Mislio sam da…“ počeo je, ali sam ga prekinula. „Mislio si da možeš da preuzmeš zasluge za nešto što nisi uradio. Ne večeras.“
- Kada sam se vratila za sto, Tom mi je šapnuo: „Hvala ti.“ Ja sam mu odgovorila: „Ne, ti meni hvala.“ Te noći, dok smo plesali prvi ples, osetila sam da sam konačno zatvorila jedno poglavlje svog života, poglavlje u kojem su se ukrštali naši odnosi, i otvorila novo – sa čovekom koji me nikada nije izneverio, koji je uvek bio uz mene i koji je od samog početka bio moj pravi otac.
