U današnjem članku vam pišemo o Aleksandru Saši Popoviću, čoveku neverovatne energije, koji je bio simbol borbe i uspeha, ali i uvek bio predan onome što voli. To je prvo što ističu svi ljudi koji su ga zaista poznavali. Saša se suočavao sa velikim tragedijama i teškoćama, ali je uprkos svemu postigao veliki uspeh.
Odrasla je u njemu ljubav prema muzici, koja je postala njegov životni poziv. Ovaj izuzetan čovek nije bio samo muzičar i harmonikaš, već i osnivač popularnog benda „Slatki greh“ i kreator „Grand produkcije“, jedne od najvažnijih muzičkih produkcija u regionu. Njegovo ime najviše će ostati upamćeno kao čovek koji je stvorio muzičko takmičenje „Zvezde Granda“, jedinstveno na Balkanu i nezamislivo pre njegovog dolaska.
Iako su pred njim stajali mnogi izazovi, Saša je bio predan i svojoj porodici. Predivnu ženu Suzanu Jovanović smatrao je partnerkom i osloncem u životu, dok su mu deca bila najlepši deo života. Čitav njegov život bio je posvećen porodici, muzici, i ostvarivanju snova, ali je svakako najistaknutija njegova nesebična posvećenost poslu i nevjerojatnoj radnoj energiji koja mu je omogućila da postigne sve što je postigao.
- Saša je rođen u svešteničkoj porodici u Novom Sadu, a detinjstvo je proživeo u duhovnom okruženju. Iako su njegovi roditelji, otac i majka, od njega očekivali da bude pravnik, život je imao druge planove. Sa velikim entuzijazmom prisetio se svog detinjstva i govorio o tome sa posebnom toplinom. Zamišljao je kako je provodio dan za danom, uvek okružen porodicom i ljubavlju, bez velikih briga i s puno igre. Uvek je bio vezan za fudbal, koji je voleo iznad svega. Iako je bio odličan učenik, muzika ga je sve više povukla i polako preuzela glavni deo njegovog života.
„Sećam se da sam voleo da se igram s loptom, udaram glavom, i da ne padne. To su bile moje najlepše uspomene“, govorio je. Živeli su u porti Nikolajevske crkve, gde je njegov deda bio sveštenik, a porodica je bila u velikoj harmoniji. Sa sestrama i roditeljima dočekivao je svaku Novu godinu, a tada je sve izgledalo kao pravi praznik. Imao je samo devet godina kada su prvi put imali televizor, a upravo su tada gledali seriju “Crni sneg” i oduševljavali se, kao i cela porodica. To je bila godina kada je, sa svojim sestrama, prvi put dočekao praznik s puno smeha i veselja.
Iako se u početku nije predviđalo da će postati muzičar, već advokat, Saša nije mogao da ignoriše svoju ljubav prema muzici. Kao dete, upisao je muzičku školu, a paralelno je išao i u osnovnu školu. Bio je odličan učenik, ali muzika ga je osvojila. Upisao je Ekonomsko-pravni fakultet, međutim, usmerenje je bilo jasno kad je 1976. godine osnovao svoj prvi orkestar, Lira. Na kraju je odlučio da muzička scena bude njegov poziv, iako mu je otac želeo drugačiji put. Iako je bilo teško obavljati dve škole istovremeno, Saša je bio istrajan i uporan.
Njegovo otkriće muzike i stvaranje orkestra Lira bio je trenutak preokreta u njegovom životu. Bez obzira na očevu želju da postane advokat, Saša je osetio da je muzika njegov put i nije se dvoumio da promeni pravac svog života. Verovao je da će uz pomoć roditelja uspeti da ostvariti ono što voli. Posvetio je sve svoje resurse stvaranju i uspehu benda, te je ubrzo postao prepoznat kao osoba koja unosi inovaciju u muzičku industriju.
Osnivanje „Zvezda Granda“ bio je njegov najvažniji projekat, kojim je pokazao koliko je bio posvećen muzici i ljudima. Program je u velikoj meri promenio muzičku scenu Balkana, nudeći mladim talentima priliku da pokažu svoje sposobnosti. Njegova radna energija i posvećenost svakom detalju omogućili su mu da stvori nešto što je trajalo, a „Zvezde Granda“ su postale najvažniji projekat u njegovom životu. Kroz sve to, Saša je ostao veran svom načinu života, balansirajući između porodice, karijere i strasti prema muzici.
Jedna stvar se nikada nije menjala u njegovom životu – njegova posvećenost poslu i ljubavi prema muzici. U svom poslednjem intervjuu, Saša je rekao da se seća detinjstva s ljubavlju, ali da je muzika bila ta koja je odredila njegov životni put. Iako su se pred njim nalazile brojne prepreke, on je nastavio da se bori i nikada nije gubio veru u svoje snove. Bio je veliki radnik, posvećen muž i otac, i uprkos svim teškoćama, ostao je osoba koju su svi poštovali i cenili.
- Saša Popović je bio zaista specifičan čovek – osoba koja je živela život punim plućima, svaki dan ulagao u svoju porodicu, ali i u muziku koja je bila njegova velika strast. Ostavio je neizbrisiv trag na muzičku scenu Balkana i biće upamćen kao neko ko je svoj život posvetio stvaranju i ljubavi prema muzici.
