Danas vam pišemo o zimskoj varijanti paradajza koja nas često izneveri. Svi smo barem jednom naišli na onu jarko crvenu lepotu na polici tokom zime, samo da bismo kod kuće otkrili da je iznutra bijela, tvrda i nema nikakvog ukusa.
Godinama sam bacala pare misleći da nemam sreće, dok nisam počela da čitam sitna slova na gajbicama. A onda sam shvatila – trik je u deklaraciji. Trgovci računaju na to da ćemo birati očima, a ne razumom.
Zimski paradajz koji treba da izbegnete najčešće nosi oznaku „LSL“ (Long Shelf Life). To je signal da je plod uzgojen s ciljem da traje dugo na policama, a ne da ima prirodnu aromu. Ako na deklaraciji piše da mu je rok trajanja duži od dve sedmice na sobnoj temperaturi, budite sigurni da je paradajz genetski modifikovan da ne truli, što direktno utiče na njegovu sočnost i miris. Nažalost, to je cena koju plaćamo za njegovu izdržljivost tokom transporta.
Kada krenete u kupovinu, obratite pažnju na tri ključne stvari na etiketi zimske vrste paradajza:
1.Zemlja porekla – Ako paradajz dolazi sa drugog kontinenta, sigurno je ubrano zeleno i tretirano gasom etilenom kako bi dobio crvenu boju dok putuje u kamionu. Ovo je najčešće slučaj sa plodovima koji prelaze velike razdaljine.
2. Klasa II – Ova oznaka može značiti da su plodovi mehanički oštećeni ili neujednačeni, ali se i dalje prodaju po punoj ceni. To znači da su možda izgledali loše, ali je cena ostala ista.
3. Tvrdoća na pritisak – Ako paradajz pod pritiskom ostane tvrd poput jabuke, verovatno će imati drvenastu teksturu i loš ukus, jer nije dozreo kako treba.
Zašto je zimski paradajz često „plastičan“? Problem je u genetici i načinu uzgoja. Moderni hibridi paradajza su stvoreni kako bi izdržali dugi transport bez da se oštete. Takav paradajz se bere dok je još tvrd kao kamen, što znači da nikada ne razvije šećere. On ne dobija dovoljno sunčeve svetlosti, već raste u podlozi natopljenoj hemikalijama koje omogućavaju njegovu izdržljivost, ali ne i ukus.
Ako ste se već našli u situaciji da ste kupili „drveni“ paradajz, verovatno se pitate postoji li neki trik koji bi mogao da poboljša njegov ukus. Nažalost, ako paradajz nije dozreo kako treba, teško da će neki začin ili dodatak biti od pomoći. Ipak, postoji jedna stvar koju možete pokušati – nikada ga nemojte držati u frižideru, jer hladnoća uništava i ono malo mirisa što je ostalo. Držite ga na sobnoj temperaturi, a pored njega stavite jabuku ili bananu. Ove voćke proizvode etilen, koji može ubrzati proces dozrevanja, iako čuda ne možete očekivati.
Mnogi se pitaju: „Da li je bezbedno jesti paradajz koji je unutra bijel?“ Odgovor je – da, bezbedno je, ali nije hranljivo. Taj paradajz je pun celuloznih vlakana, koja služe da plod ostane čvrst tokom transporta, ali on ima minimalnu količinu vitamina i drugih hranljivih materija. Dakle, nije opasan, ali je daleko od onog paradajza koji pruža zdravlje i užitak.
Ako želite da izbegnete loš paradajz, najbolje je da birate plodove iz zemalja koje su bliže, kao što su Grčka, Albanija ili Turska. Što je kraći put od njive do vaše trpeze, to je manja verovatnoća da je paradajz tretiran hemikalijama kako bi opstao tokom transporta. Dakle, domaći paradajz je uvek bolji izbor.
U moru uvoznog paradajza, može biti teško prepoznati domaći. Ipak, postoji jedan jednostavan trik – miris peteljke. Ako peteljka ne miriše na „zeleno“, šanse su da paradajz neće imati pravi ukus. Iako domaći zimski paradajz nije česta pojava i obično je skuplji, njegov ukus i hranljivost čine ga vrednim truda.
A šta vi radite kada naletite na „drveni“ paradajz? Da li ga vraćate u prodavnicu ili ga pokušavate spasiti u kuvanju? Delite svoja iskustva sa nama – zanima nas kako ste se nosili sa zimski paradajzom i da li ste ikada uspeli da pronađete pristojan plod ove zime.
- Dakle, sledeći put kada budete stajali pred policom sa zimski paradajzom, obratite pažnju na sve ove detalje. Na kraju, ako izbegnete „LSL“ paradajz, i birate pametnije, uživaćete u mnogo sočnijem, zdravijem i ukusnijem plodu.
