Božićni post za pravoslavne hrišćane počeo je, a mnogi vernici prilagodili su svoju ishranu kako bi u potpunosti ispoštovali ovaj period. Tokom posta, važno je obratiti pažnju na vrstu hrane koju konzumiramo, jer se tokom ovog vremena, uz izbegavanje mesa, često biraju namirnice poput ribe, povrća, žitarica i mahunarki.
Među popularnim izborima postne ishrane su i konzervirane ribe, poput skuše, sardine i tunjevine, koje su lako dostupne i često korišćene zbog praktičnosti. Ipak, iako su ove namirnice bogate hranjivim sastojcima, postoji nekoliko potencijalnih opasnosti koje treba uzeti u obzir, posebno kada je reč o povišenom nivou žive u krvi i prisustvu hemikalija poput bisfenola A u konzervama.
O ovom pitanju govorili su stručnjaci za TV Prva, prof. dr Zoran Marković, biolog i profesor ribarstva, i prof. dr Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije. Prof. Stanišić istakla je da je povišeni nivo žive u krvi najčešće povezan sa konzumiranjem krupnije ribe, jer ona ima tendenciju da akumulira više žive u svom organizmu.
Živa je otrovan metal koji može negativno uticati na ljudsko zdravlje, posebno na nervni sistem, a najviše se nalazi u većim predatorima poput tunjevine, morskih pasa i sličnih riba. Konzervirana riba, iako praktična, nije imuna na ovaj problem, jer je često sačuvana u limenkama koje mogu sadržati bisfenol A, aditiv koji se koristi u proizvodnji smola za oblaganje konzervi.
Bisfenol A (BPA) je supstanca koja može migrirati iz unutrašnje strane limenke u hranu, a ima endokrini efekt, što znači da može uticati na hormonski sistem organizma. Iako je BPA zabranjen u mnogim proizvodima za decu, još uvek se koristi u mnogim konzervama. Prema rečima prof. Stanišić, Evropska agencija za bezbednost hrane značajno je smanjila preporučeni dnevni unos BPA za čak 20.000 puta, što jasno ukazuje na ozbiljnost ovog problema. Ovo znači da, ako pojedete konzervu ribe koja sadrži između 80 i 100 grama, postoji realna opasnost da premašite dnevni dozvoljeni nivo izloženosti ovom hemijskom spoju, što može imati negativne posledice na zdravlje, posebno u dužem roku.
- Zato je važno umereno konzumirati konzerviranu ribu i davati prednost svežim ili zamrznutim ribama. Iako je konzervirana riba izuzetno praktična i može biti korisna kao izvor omega-3 masnih kiselina i proteina, njeno redovno konzumiranje može dovesti do nakupljanja štetnih hemikalija u organizmu. Osim toga, ova vrsta hrane često sadrži i visok nivo natrijuma, što može povećati krvni pritisak i negativno uticati na kardiovaskularni sistem, pa se preporučuje umesto nje birati druge izvore proteina, poput biljnog mleka, orašastih plodova i mahunarki.
Prof. Marković je naglasio da je riba uopšte izuzetno korisna za ljudski organizam. Riba je jedan od najboljih izvora proteina, jer sadrži esencijalne amino kiseline koje naše telo ne može samo da proizvede. Takođe, riba je bogata polinezasićenim masnim kiselinama, kao što su omega-3 masne kiseline, koje imaju brojne koristi za zdravlje, uključujući poboljšanje funkcije srca i krvnih sudova, smanjenje upala u organizmu i jačanje imunog sistema. Osim toga, redovno konzumiranje ribe može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, što je posebno važno s obzirom na to da su ove bolesti jedan od vodećih uzroka smrti u Srbiji. Riba takođe pomaže u prevenciji i borbi protiv raka, šećerne bolesti i mentalnih bolesti poput depresije i demencije, poboljšavajući funkciju neurona i očuvanje zdravlja mozga.
Međutim, postavlja se pitanje da li zaista postoji opasnost od konzumiranja ribe iz konzerve, s obzirom na sve ove potencijalne štetne efekte. Prof. Marković je na to odgovorio sa pitanjem – “Od čega ne postoji opasnost?” Istakao je da je svaki izvor hrane ili pijaće vode potencijalni rizik, jer čak i voda koju pijemo može biti zagađena, a mnoge cijevi iz kojih dolazi voda mogu sadržavati olovo. Dodao je da se često zaboravlja na zagađenje vazduha i mnoge druge izvore potencijalnih opasnosti, zbog čega “vika na ribu” ponekad može delovati preterano.
Zaključak je da, iako nije preporučljivo preterivati sa konzerviranom ribom, neće biti velike štete ako povremeno pojedemo konzervu ribe. Ključno je da ishrana tokom posta bude raznovrsna i balansirana, uključujući različite izvore proteina, a konzerviranu ribu treba konzumirati umerenim količinama.
Uvođenjem sveže ribe, povrća, integralnih žitarica i mahunarki, možemo obezbediti telo svim potrebnim hranljivim sastojcima tokom božićnog posta, a istovremeno se zaštititi od potencijalnih štetnih efekata prekomerne konzumacije konzervirane hrane.
