Kafa je za mnoge ljude mnogo više od običnog napitka. Ona je ritual, navika koja označava početak dana, pauzu usred obaveza ili trenutak predaha u društvu. Miris sveže skuvane kafe često budi uspomene, stvara osećaj topline i daje signal telu da je vreme za razbuđivanje.
Upravo zbog kofeina, njenog glavnog aktivnog sastojka, kafa je već decenijama u centru pažnje lekara i naučnika, koji pokušavaju da razumeju kako ona utiče na zdravlje i gde je granica između koristi i preterivanja.
Poznato je da kofein poboljšava budnost, povećava koncentraciju i privremeno podiže nivo energije. Ipak, često se postavlja pitanje koliko je zapravo bezbedno popiti kafe u toku dana i da li postoji idealna količina koja donosi korist, a ne štetu. Brojna istraživanja i iskustva stručnjaka ukazuju na to da umerenost i pravilno konzumiranje igraju ključnu ulogu.
Prema objašnjenjima doktora Vojislava Perišića, prosečna zdrava odrasla osoba može bez većih problema da popije između četiri i šest šoljica kafe dnevno. Kao donja granica koja se smatra bezbednom navodi se oko 200 miligrama kofeina. Ipak, on naglašava da se kafa ne sme konzumirati bez razmišljanja i mere, jer svako telo reaguje drugačije. Ljudi najbolje poznaju sopstveni organizam, pa je važno osluškivati signale koje telo šalje. Kod osoba koje nemaju kardiovaskularne tegobe, pravilna upotreba kofeina može imati čak i zaštitnu ulogu.
Prema njegovim rečima, kofein ima snažno antioksidativno dejstvo, koje može da neutralizuje štetne efekte alkohola i da doprinese zaštiti jetre, uključujući i smanjen rizik od karcinoma. Istraživanja su pokazala da osobe koje redovno piju kafu ređe obolevaju od raka jetre i rektuma. Takođe, kofein povoljno utiče na kognitivne funkcije, pa se smatra da strastveni ljubitelji kafe imaju manji rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Najnoviji podaci ukazuju i na to da kafa može imati zaštitni efekat na pankreas, jer utiče na regulaciju insulina i time doprinosi prevenciji dijabetesa, bolesti koja je u sve većem porastu.
Doktor Perišić objašnjava da se dobar efekat kafe prepoznaje po osećaju bistrine, dobrog raspoloženja i mentalne oštrine nakon jedne ili dve šoljice. Međutim, česta greška koju ljudi prave jeste ispijanje kafe odmah nakon obroka. Kada se kafa pije posle svakog obroka, može doći do iritacije želuca i drugih tegoba. Ako se napravi dobar balans i kafa se pije u pravo vreme, moguće je izvući maksimum koristi, a izbeći negativne efekte.
- Posebnu pažnju treba obratiti i na izbor same kafe. Danas je ponuda izuzetno bogata, a domaće kafeterije po kvalitetu ne zaostaju za svetskim. Najčešće se biraju arabika i robusta, a razlika između njih je značajna. Arabika se bere ručno, sadrži manje kofeina, ali ima bogatiju aromu i finiji ukus. Robusta, s druge strane, ima znatno više kofeina i jači, oštriji ukus. Prava vrednost kafe, prema rečima doktora, leži u pametnom kombinovanju ovih sorti.
On ističe da kapućino često nije najbolji izbor, jer uglavnom sadrži veći udeo robuste, što znači više kofeina, ali manje suptilnih aroma i zdravstvenih koristi. Među najkvalitetnijim vrstama arabike posebno se izdvaja jamaikanska Blue Mountain kafa, kao i kolumbijska, koje se smatraju vrhunskim izborom. Pravilnim odabirom i kombinovanjem kafe moguće je postići optimalan efekat na organizam.
Kada je reč o zavisnosti, doktor otvoreno priznaje da kafa može izazvati određeni oblik navikavanja. Kada se napravi duža pauza, kod nekih ljudi dolazi do pada koncentracije, mentalnog zamora i usporenog razmišljanja. Ipak, on smatra da se to ne mora posmatrati isključivo kao negativna zavisnost, jer koristi koje kafa donosi zdravlju često nadmašuju te blage neprijatnosti.
Na kraju, važno je pomenuti i dodatke u kafi. Šećer i mleko najčešće se dodaju radi ukusa, ali i tu postoje različita mišljenja. Doktor Perišić ne preporučuje šećer ni u jednom obliku, pa čak ni veštačke zaslađivače. Mleko, međutim, smatra prihvatljivim, ali isključivo punomasno i u umerenoj količini. Kao zanimljivu alternativu predlaže cikoriju, biljku koja ne sadrži kofein, a ima brojne zdravstvene prednosti. Bela kafa od cikorije može se davati i deci, ujutru i uveče, kao zdrav i blag napitak.
Sve u svemu, kafa može biti snažan saveznik zdravlja ako se konzumira promišljeno, u pravoj meri i uz dobar izbor vrste. Ona tada ostaje ono što za mnoge i jeste – mali, ali dragoceni ritual koji oplemenjuje dan.
