Mnogi ljubitelji biljaka svake jeseni postavljaju sebi isto pitanje – kada je pravo vreme da se cveće sa terase unese u kuću ili zatvoreni prostor.
Odgovor zavisi od nekoliko faktora: vrste biljke, temperature spoljašnjeg vazduha, ali i mikroklime same terase. Ako se zakasni, biljke mogu ozbiljno da stradaju od prvih mrazeva, a ako se unesu prerano, može doći do nepotrebnog šoka usled nagle promene uslova. Zato je važno pronaći pravu ravnotežu i postupiti promišljeno.
Pravilo koje važi za većinu sobnih i dekorativnih biljaka glasi: čim noćne temperature počnu da padaju ispod 10 stepeni Celzijusa, vreme je da se razmišlja o unošenju. Neke osetljive vrste, poput orhideja, fikusa, afričkih ljubičica ili kaktusa tropskog porekla, ne podnose ni temperaturu ispod 15 stepeni. Njih je potrebno ranije skloniti u zatvoren prostor.
S druge strane, biljke koje su otpornije, poput muškatli ili begonija, mogu da ostanu napolju sve dok se noćne temperature ne približe 5–7 stepeni. Ipak, čim se u prognozi pomene prvi slab mraz, ni one više nisu bezbedne napolju. Važno je zapamtiti da i kratak kontakt sa mrazom može trajno oštetiti listove i cvetove.
Postoje biljke koje uopšte nisu prilagođene našoj klimi i koje ni u kom slučaju ne treba ostavljati na otvorenom tokom hladnijih meseci. To su:
Orhideje– posebno falenopsis, koji voli toplotu i vlagu.
Sobne palme – areka, kenzija ili kokosova palma neće preživeti ni kratko izlaganje hladnom vazduhu.
Bonsai tropskih vrsta– poput fikusa ginseng ili seriseje.
Afričke ljubičice i hibiskusi – osjetljive na nagle promene temperature i promaju.
Sukulenti i kaktusi tropskog porekla– za razliku od pustinjskih, koji podnose hladnoću, ovi zahtevaju stalnu toplinu.
Sve ove vrste su dekorativne i popularne u domovima, ali njihova prirodna staništa su mnogo toplija, pa bi boravak na hladnoj jesenskoj noći mogao da bude koban.
Unošenje biljaka ne bi trebalo da se svede na to da ih samo prenesete sa terase u dnevnu sobu. Pre toga je potrebno uraditi nekoliko koraka:
1. Pregled biljke – proverite listove i stabljike da li ima tragova bolesti ili štetočina. Ako primetite insekte poput lisnih vaši ili paukove grinje, tretirajte biljku pre unošenja.
2. Pranje i čišćenje – nežno istuširajte listove mlakom vodom da biste uklonili prašinu i eventualne larve.
3. Orezivanje – uklonite suve ili oštećene grane i cvetove. To će pomoći biljci da sačuva energiju tokom zime.
4. Provera saksije – ako je koren prerastao posudu, bolje je da biljku presadite u nešto veću saksiju pre nego što je unesete.
5. Postepeno prilagođavanje – idealno je da biljku na nekoliko dana unesete unutra pa vratite napolje, dok razlika u temperaturi ne postane prevelika. Tako će lakše podneti promenu uslova.
Kada biljke unesete, veoma je važno gde ćete ih smestiti. Većina cvetnica i sobnih biljaka zahteva dosta svetla, pa im pronađite mesto pored prozora, ali ne direktno na radijatoru. Zimski period u stanu obično znači suv vazduh zbog grejanja, pa nije loše povremeno prskati listove vodom ili koristiti ovlaživač.
Takođe, biljke ne vole nagle promene ni promaju. Zato ih ne stavljajte na prolaz gde se često otvaraju vrata ili prozori.
Kao što postoji pravilo kada ih uneti, isto tako treba obratiti pažnju kada je bezbedno ponovo izneti biljke napolje. Uglavnom je to tek u kasno proleće, kada noćne temperature stabilno pređu 12–15 stepeni. Ako se iznesu prerano, rizikuje se da ih ošteti kasni mraz.
Unošenje cveća sa terase nije samo sezonski zadatak, već važan deo brige o biljkama. Ključni pokazatelj je temperatura – čim se približi granici od 10 stepeni, trebalo bi obratiti pažnju. Posebnu pažnju zaslužuju tropske vrste koje su posebno osetljive na hladnoću i koje ni u kom slučaju ne smeju ostati napolju. Ako se pridržavate ovih pravila i pripremite biljke na pravi način, one će bez problema prezimeti u toplini vašeg doma i zasijati ponovo na terasi kada dođe proleće.
