U današnjem članku pišemo o Marinku Rokviću, čijim je glasom narodna muzika stekla jednog od svojih najsvjetlijih predstavnika.
Marinko nije bio samo pevač, već simbol jednog vremena i epohe narodne muzike na prostorima bivše Jugoslavije. Njegove balade, koje je pevao s velikim emocijama, još uvek odjekuju u srcima generacije, a njegov život i ljubav prema porodici ostavili su dubok trag. Marinkova priča nije samo priča o uspehu i slavi, već o hrabrosti, upornosti i privrženosti porodice, vrednostima koje su ga činile posebnim iu privatnom životu.
Marinko Rokvić rođen je 27. januara 1954. godine u Bosanskom Petrovcu, odrastao je u selu Kolunić, u porodici koja se bavila poljoprivredom. Njegova ljubav prema muzici počela je još u detinjstvu, kada je naučio da svira harmoniku.
Već u tinejdžerskim godinama, Marinko je preselio u Beograd, gde je nastavio da razvija svoj muzički talent. U Beogradu je upisao Elektrotehničku školu “Nikola Tesla”, ali je istovremeno postao član kulturno-umetničkog društva, što je bilo ključno za njegov umetnički razvoj. Na taj način je stekao osnovu koja mu je omogućila da kasnije zarađuje za život pevanjem, iako je elektroinženjering bio njegov prvi izbor.
Marinko je svoju prvu ploču snimio 1974. godine, ali pravi uspeh i prepoznavanje publike došli su nešto kasnije. Veliku popularnost stekao je 1977. godine nastupom na festivalu narodne muzike u Ilidži, a već 1981. godine objavio je svoj debi album “Ruža”. Ipak, pesma “Da volim drugu ne mogu”, koja je objavljena 1983. godine, bila je ta koja je njegovu karijeru lansirala do vrhunca. Pjesma je postala veliki hit i prodala se u više od 600.000 primeraka, što je bio ogroman uspeh u to vreme.
- Marinkov privatni život je takođe bio tema mnogih medijskih izveštaja. Godine 1984. u Zagrebu je upoznao Slavicu, ženu koju je odmah zavoleo. Nakon svega tri susreta, venčali su se i zajedno dobili dva sina, Nikolu i Marka. Oboje su nastavili da se bave muzikom, iako na drugačiji način, sledeće očeve stope. Marinko je takođe imao sina Dariju iz prethodne veze, sa ženom pod imenom Mila. Iako nisu odrastali zajedno, Dario je prihvaćen u porodici, i kroz sve godine održao blizak odnos sa svojom braćom iz očeve porodice. Za njihov odnos zaslužan je, kako Dario naglašava, njegova majka Slavica, koja je uspela da stvori harmoničan porodični ambijent uprkos izazovima koje su nosile razne okolnosti.
- Nikola Rokvić, Marinkov sin, podelio je potresnu ispovest o tome kako su njegovi roditelji obnovili zavete pred Bogom samo tri meseca pre nego što je Marinko preminuo. Za Nikolu, to je bio trenutak duhovnog pročišćenja, njegov otac je u poslednjim mesecima života pronašao unutrašnji mir, pomirivši se sa svim što je bilo važno u njegovom životu. Prema njegovim rečima, Marinko je bio duboko duhovno povezan sa svojim verovanjima i nije želeo da se podvrgne hospitalizaciji tokom svoje borbe sa bolestima.
Poslednji dani Marinka Rokvića obeleženi su velikom hrabrošću. Pevač je bolovao od karcinoma pankreasa, ali uprkos tome, bio je okružen ljubavlju svoje porodice, koja ga je neprestano podržavala. Slavica, njegova verna supruga, bila je uz njega do poslednjih trenutaka. Marinko je imao i dodatne zdravstvene probleme, uključujući bakteriju koja je ozbiljno pogoršala njegovo stanje, ali i metastaze koje su se pojavile u kasnijim fazama bolesti.
Iako je primao hemoterapije koje su prvobitno delovale, bolest se ubrzo vratila, onemogućavajući mu da se vrati pevanju i nastupima. U poslednjem intervjuu, Marinko je pričao o svojoj borbi sa bakterijom, koja mu nije dozvolila da se potpuno oporavi. Iako su mu simptomi nakon preležane korone bile relativno blagi, borba sa bakterijom bila je mnogo teža.
Marinko Rokvić je preminuo 6. novembra 2021. godine, u 68. godini života, u porodičnoj kući na Košutnjaku, kako je i želeo. Njegov gubitak bio je veliki šok za njegovu porodicu i sve njegove obožavaoce. Ipak, Marinko je ostavio neizbrisiv trag u muzici iu srcima svih koji su ga voleli. Njegov glas i pesme nastavljaju da žive kroz generacije, a porodica će ga pamtiti kao hrabrog, odanog i voljenog muža i oca.
