Kako starimo, naše tijelo se prirodno mijenja, a mnoge od tih promjena utiču na naše mentalno zdravlje i funkciju. Jedan od najvažnijih aspekata toga je način na koji funkcioniše naš mozak.
Iako sa godinama dolazi do fizioloških promena, ključni faktori koji utiču na mentalnu oštrinu, pamćenje i sposobnost učenja su mnogi. Zdravlje mozga postaje ključno za očuvanje mentalnih sposobnosti jer utiče na sposobnost razmišljanja, donošenja odluka, pa čak i emocionalnu stabilnost. Mentalna oštrina, na kojoj većina nas zavisi u svakodnevnim aktivnostima, s godinama može opadati. S obzirom na to, razumljivo je da zdravlje mozga igra ključnu ulogu u održavanju kvaliteta života.
Zdravlje mozga je u velikoj meri povezano sa ishranom, jer ono utiče na mnoge procese koji održavaju njegovu funkcionalnost. Naša ishrana igra značajnu ulogu u zdravlju srca i krvotoka, a oko 25 odsto ukupne cirkulacije krvi ide direktno prema mozgu. To znači da sve što jedemo ima direktan uticaj na naš mozak, jer krv koja cirkuliše njime pruža neophodne hranljive materije za njegovo normalno funkcionisanje. Ishrana bogata hranljivim materijama pomaže u održavanju funkcionalnosti mozga, dok visok unos nezdravih sastojaka može ozbiljno naškoditi.
Konzumacija hrane bogate zasićenim mastima, rafinisanim ugljenim hidratima i prerađenim namirnicama može ozbiljno oštetiti krvne sudove u mozgu, čime se povećava rizik od problema sa moždanom funkcijom. Takva ishrana može uzrokovati slabljenje moždanih funkcija, povećati rizik od moždanog udara, pa čak i demencije. Osim toga, važno je izbegavati prekomerni unos šećera, jer on može smanjiti sposobnost mozga da proizvodi adenozin-trifosfat (ATP), koji je ključan za energetske procese u ćelijama. To može uzrokovati poremećaj u metabolizmu mozga i narušiti njegove funkcionalne sposobnosti.
Dok se pad u kognitivnim sposobnostima sa starenjem ne može potpuno izbeći, postoji način da se uspori proces neurodegeneracije, posebno uz pravilnu ishranu. Neurolog Aron S. Lord podelio je svoje savete o tome koja hrana pomaže u očuvanju zdravlja mozga. On ističe nekoliko vrsta hrane koje konzumira svakodnevno ili barem nekoliko puta nedeljno kako bi podstakao dugoročno zdravlje svog mozga.
- Jedna od najvažnijih namirnica u ovoj ishrani je riba, posebno ona bogata omega-3 masnim kiselinama. Ove masti se smatraju „dobrim“ mastima koje imaju protivupalna svojstva, što je ključno za očuvanje zdravlja mozga. Losos, kirnja i iverak su neki od najvažnijih izbora koji sadrže visoke koncentracije omega-3, a stručnjaci preporučuju da se bira sveža riba, po mogućstvu divlje ulovljena, jer uzgajane ribe često sadrže neželjene sastojke.
Osim toga, lisnato povrće poput brokolija, pak čoja i špargli također ima izuzetne koristi za mozak. Ove vrste povrća bogate su vlaknima, folatima i beta-karotenom, koji su važni za zdravlje krvnih sudova i poboljšanje cirkulacije. Brokoli, na primer, sadrži antioksidanse koji pomažu u borbi protiv upala i oksidativnog stresa, što može smanjiti rizik od povišenog krvnog pritiska i drugih kardiovaskularnih problema.
Jedan od drugih značajnih antioksidanata za mozak je likopen, koji se nalazi u paradajzu. Likopen je poznat po svojim zaštitnim svojstvima protiv neurodegeneracije, a paradajz je često korišćen u salatama, brzinskim sosovima ili jednostavno sa mocarelom, maslinovim uljem i začinskim biljem kao ukusan obrok. Ove namirnice pomažu u zaštiti mozga i usporavaju starenje.
Osim toga, orasi i bobičasto voće, poput borovnica, predstavljaju još jedan koristan izbor za zdravlje mozga. Orašasti plodovi, naročito orasi, sadrže omega-3 masne kiseline u idealnom odnosu, dok borovnice obiluju flavonoidima koji mogu smanjiti negativne efekte stresa na mozak.
Jedan od ključnih sastojaka u ishrani mozga je i maslinovo ulje. Bogato je mononezasićenim mastima koje pomažu u snižavanju lošeg holesterola i povećanju dobrog holesterola. Korišćenje maslinovog ulja u kuvanju, kao i kao preliv za salate, može doprineti očuvanju mentalnih sposobnosti. Važno je, međutim, izbegavati prženje na maslinovom ulju, jer to može uništiti njegove hranljive vrednosti.
Kurkuma i đumbir su takođe od velikog značaja za zdravlje mozga. Kurkuma sadrži kurkumin, koji je snažan antioksidans i može pomoći u prevenciji stvaranja amiloidnih plakova, koji su karakteristični za Alchajmerovu bolest. Kombinacija kurkume i crnog bibera poboljšava apsorpciju kurkumina u telu. Đumbir je još jedan sastojak koji poboljšava moždane funkcije, podstičući bistriji način razmišljanja.
Kafa i čaj, iako poznate kao osvežavajuća pića, takođe mogu pozitivno uticati na mozak. Obe sadrže flavonoide koji pomažu u kontroli šećera u krvi, dok kofein može poboljšati koncentraciju i mentalnu energiju.
Za užinu, domaće kokice su sjajan izbor. Kada se pripreme na zdrav način, s malo maslinovog ulja i začina, mogu postati ukusna i hranljiva užina koja podržava zdravlje mozga.
Kombinovanjem ovih zdravih namirnica u svakodnevnu ishranu, možemo značajno doprineti očuvanju funkcionalnosti našeg mozga, smanjujući rizik od degenerativnih bolesti i usporavajući procese starenja. Uzimanje u obzir ovih saveta može nam pomoći da poboljšamo mentalno zdravlje, očuvamo naše kognitivne sposobnosti i produžimo aktivno i zdravo staranje.
