Vest o smrti Gabi Novak u njenoj devedesetoj godini duboko je odjeknula u regionu, donosimo vise u nastavku teksta i reakcije njenih kolega….
ostavljajući osećaj da je otišao neko ko je bio mnogo više od pevačice. Njena pojava bila je sinonim za eleganciju, toplinu i iskrenu umetnost, a odlazak ove legende doživljen je kao kraj jedne ere u kojoj su emocije kroz muziku bile deo svakodnevnog života. Kada se spomene Gabi, ne misli se samo na pesme, već i na posebnu atmosferu koju je stvarala svojim glasom i prisustvom.
- Od najranijih dana njen život bio je prožet muzikom. U domu u kojem je odrasla negovala se ljubav prema umetnosti, a mala Gabi pokazivala je izuzetnu muzikalnost. Njeni prvi nastupi, iako skromni, najavljivali su veliku karijeru. Presudan trenutak došao je kada je susrela Bojana Adamiča i njegov orkestar. Taj susret otvorio joj je vrata muzičke scene i bio uvod u put kojim će kročiti narednih decenija. Njena interpretacija bila je nova, iskrena i emotivna, a publika je odmah prepoznala autentičnost koja se ne može naučiti, već se rađa sa čovekom.
Kroz godine koje su usledile, Gabi je postajala sve veća umetnica. Njene pesme postale su ne samo muzički hitovi već i životne priče u kojima su ljudi pronalazili sebe. Kada bi otpevala stihove „Pamtim samo sretne dane“, činilo se kao da govori u ime svih onih koji se sećaju ljubavi, radosti ili tuge. Njene balade bile su ogledi ljudskih emocija, a svaki koncert bio je više od muzičkog događaja – bio je susret srca i duša. Publika je uvek govorila da kod Gabi nema glume, da ono što peva dolazi direktno iz nje, i zato je svaka interpretacija ostajala urezana u sećanju.
Jedan od najposebnijih trenutaka u njenoj karijeri bio je nastup sa Louisom Armstrongom 1985. godine. Taj događaj bio je dokaz da muzika nema granica i da talenat može povezati svetove. Ipak, Gabi je uvek ostajala verna domaćoj publici. Odbijala je velike ponude i karijere u inostranstvu, jer je smatrala da je njen zadatak da peva za ljude među kojima je odrasla. Ta odluka pokazivala je njen integritet i skromnost – vrednosti koje su je pratile čitav život.
- Privatni život Gabi Novak bio je neraskidivo vezan za muziku. Ljubav sa Arsenom Dedićem postala je legenda sama po sebi, priča o dvoje umetnika koji su jedno drugom bili i oslonac i inspiracija. Njihove pesme i zajednički trenuci obeležili su čitave generacije, a njihov sin Matija Dedić nastavio je muzički put, potvrđujući da se talenat i ljubav prema umetnosti prenose kao nasleđe. Smrt Arsena teško je pogodila Gabi, ali i tada je ostala dostojanstvena, pretvarajući svaku pesmu u uspomenu i molitvu.
Do poslednjih dana ostala je vezana za muziku i publiku. Iako u poznim godinama, nastupala je sa jednakom iskrenošću kao i nekada, jer za nju muzika nikada nije bila posao već način života. Ljudi koji su je poznavali opisuju je kao osobu bez taštine, skromnu i plemenitu, nekoga ko je uvek davao više nego što je tražio zauzvrat. Čak i kada se povukla u tišinu zagrebačkog doma za rehabilitaciju, ostala je vedra i puna dostojanstva, sa željom da nikome ne bude teret.
Odlazak Gabi Novak ostavlja za sobom ogromno nasleđe. Njene pesme nastaviće da žive, da pružaju utehu, radost i inspiraciju. U njima se nalazi sve što je bila – žena nežnog, ali snažnog glasa, umetnica koja je verovala u iskrenost i snagu emocije. Kritičari i muzičari složni su u oceni da je bila jedinstvena, neponovljiva i nenadmašna u interpretaciji. Njena muzika bila je ogledalo života, a njeno nasleđe podseća da prava umetnost nikada ne umire.
