Vest o smrti Halida Bešlića potresla je ceo region. Legendarni pevač, čiji je glas obeležio decenije narodne i zabavne muzike, preminuo je nakon duge i teške borbe s bolešću koja ga je poslednjih godina sve više iscrpljivala.
Iako su se porodica i prijatelji nadali čudu, Halid je, kako navode izvori bliski porodici, preminuo mirno, bez bolova, okružen onima koji su ga najviše voleli. Njegova borba bila je tiha, dostojanstvena i puna nade, baš kao i njegov život.
Halid se s bolešću suočio pre nekoliko godina, kada su mu lekari postavili dijagnozu koja je zahtevala redovne transfuzije krvi. Tokom poslednjih meseci života, krv su mu, prema rečima lekarskog tima, menjali gotovo na svaka dva dana. To je bila jedina mogućnost da se njegovo stanje održi stabilnim, jer je organizam već bio previše oslabljen. U tim teškim trenucima, Halid je pokazivao neverovatnu snagu i mirnoću, često govoreći da „nema predaje dok ima glasa u njemu“.
Bliski prijatelji s estrade otkrivaju da je Halid do poslednjeg trenutka zadržao svoj vedar duh. Iako je znao da mu se zdravlje pogoršava, nije želeo da opterećuje druge. Trudio se da sve izgleda normalno, da se šali i smeje, da pokazuje zahvalnost lekarima i medicinskom osoblju koje se borilo za njegov život. Često je znao reći: „Ako me nešto i odnese, neka zna da sam mu pevao do kraja.“
Njegova supruga Sejda bila mu je najveća podrška. Od prvog dana kada je saznao za bolest, nije se odvajala od njega. Pratila ga je na svaku terapiju, vodila računa o ishrani, lekovima i snazi koju je Halid morao da održi. Iako su mnogi savetovali da potraži lečenje u inostranstvu, i to je učinjeno – lekovi su stizali iz Nemačke, Austrije i Turske, ali ni najnovije terapije nisu donele očekivane rezultate. Halid je, prema rečima lekara, bio u izuzetno teškom stanju poslednjih nedelja, ali se nije žalio, niti pokazivao strah.
Pevačevi prijatelji su do poslednjih dana dolazili u njegov dom, kako bi ga oraspoložili. Jedan od njih ispričao je da je svega četiri dana pre smrti Halid zapevao uz harmoniku koju mu je doneo stari prijatelj. „Imao je osmeh, glas mu je bio slab, ali pesma se čula. Rekao nam je: ‘Eto, da ne zaboravite kako zvuči prava sevdalinka.’“ Bio je to poslednji put da su ga čuli da peva.
Lekari koji su brinuli o njemu ističu da je Halid bio pacijent kakvog retko viđaju. Nikada nije tražio posebne uslove, nije se žalio, već je uvek zahvaljivao za svaku pažnju i trud. Njegovo dostojanstvo i smirenost ostavili su dubok utisak na sve koji su ga lečili. U poslednjim satima, kako prenose bliski izvori, bio je svestan, razgovarao je sa suprugom i sinom, a zatim tiho zaspao.
Halid Bešlić je iza sebe ostavio neizbrisiv trag – stotine pesama, nezaboravne koncerte i armiju obožavalaca koji su ga voleli ne samo kao pevača, već i kao čoveka. Njegova muzika ostaje večna, kao i uspomena na njegovu toplinu, dobrotu i jednostavnost. Njegov život i odlazak podsećaju koliko je važno živeti s ljubavlju, davati radost drugima i ostaviti iza sebe trag koji nikada ne bledi.
Bosna i ceo region opraštaju se od legendarnog umetnika koji je svojom muzikom spajao ljude i generacije. Iako su lekovi zakazali, njegova duša je pobedila, ostavivši pesmu koja će večno živeti u srcima njegovih poštovalaca. Halid je otišao bez bola – ali s pesmom koja ne prestaje da odzvanja.
