U današnje vreme, kada deca provode sate pred ekranima, a fizička aktivnost se sve više svodi na časove fizičkog vaspitanja u školi, roditelji traže način kako da im pruže zdrav, kreativan i koristan oblik zabave.
Stručnjaci već godinama upozoravaju da je nedostatak kretanja, socijalne interakcije i tradicionalnih igara doveo do toga da deca imaju slabiju koncentraciju, smanjene motoričke sposobnosti i poteškoće u učenju. Jedan od najpoznatijih stručnjaka za razvoj dečjeg mozga na Balkanu, doktor Ranko Rajović, često ističe da je ključ u jednostavnim, prirodnim i tradicionalnim aktivnostima koje su decu vekovima učile upornosti, disciplini i saradnji. Upravo zato on navodi folklor kao jedan od najboljih „treninga“ za dete današnjice.
Folklor kao spoj igre, učenja i kretanja
Folklor nije samo ples i muzika. On je spoj koordinacije, ritma, discipline i timskog rada. Kada dete uđe u folklornu grupu, ono počinje da razvija osećaj za ritam, ravnotežu i preciznost pokreta. Doktor Rajović naglašava da ovakve aktivnosti podstiču rad obe hemisfere mozga, što kasnije doprinosi boljoj koncentraciji i lakšem učenju u školi.
Za razliku od klasičnih sportova, folklor nosi i snažnu emocionalnu komponentu. Deca uče kroz igru i pesmu, povezuju se sa drugarima, učeći pritom da poštuju pravila i autoritet instruktora. Upravo ova kombinacija igre i discipline, tvrdi Rajović, stvara idealne uslove za pravilan razvoj dečjeg mozga.
Uticaj na motoriku i zdravlje
Deca koja se bave folklorom razvijaju bolju motoriku i koordinaciju. Kretanja koja se uče u narodnim igrama zahtevaju od deteta da koristi celo telo – noge, ruke, trup, ali i pogled i osmeh. Na taj način, razvija se sinhronizacija pokreta i ravnoteža, što pozitivno utiče i na razvoj kičme, mišića i celokupnog tela.
Rajović podseća da današnja deca pate od hipokinezije, odnosno nedostatka kretanja. Posledice su loše držanje, gojaznost i nedovoljna fizička sprema. Folklor kao redovna aktivnost može značajno smanjiti ove probleme, jer predstavlja oblik aerobnog treninga, ali i zabave koja decu motiviše da istraju.
Socijalne veštine i emocionalna inteligencija
Jedna od najvažnijih prednosti folklora jeste socijalizacija. Deca uče da sarađuju u grupi, da čekaju svoj red, da prate druge i da se usklađuju. To su veštine koje će im kasnije koristiti u školi, ali i u životu. Rajović naglašava da se kroz ovakve aktivnosti razvija emocionalna inteligencija – dete uči da prepoznaje i kontroliše sopstvene emocije, ali i da razume osećanja drugih.
Poseban značaj ima i scena – kada dete nastupa pred publikom, ono se oslobađa treme i uči kako da se izrazi. Samopouzdanje koje dobija kroz ovakve nastupe ne može se meriti sa ocenom na testu ili pohvalom u školi. To je iskustvo koje gradi ličnost i daje sigurnost u budućim životnim izazovima.
Povezivanje sa tradicijom i identitetom
Folklor nije samo fizička aktivnost, on je i čuvar tradicije. Deca kroz igru upoznaju običaje, pesme i plesove svojih predaka. To im daje osećaj pripadnosti i identiteta, a ujedno ih uči da cene različitosti i bogatstvo kulturne baštine. Rajović često ističe da je upravo ovo ono što današnjoj deci nedostaje – osećaj korena i kontinuiteta.
Kako folklor pomaže učenju?
Naučna istraživanja pokazala su da deca koja se bave aktivnostima koje uključuju ritam i pokret brže i lakše pamte nove informacije. Rajović objašnjava da ples i muzika podstiču rad mozga tako što se aktivira više centara istovremeno – motorički, auditivni i vizuelni. To znači da dete koje redovno vežba folklor kasnije lakše uči jezike, matematiku ili razvija logičko razmišljanje.
On savetuje roditeljima da umesto da deci plaćaju sate pasivnih aktivnosti pred ekranom, ulože vreme i energiju u folklor ili slične oblike tradicionalne igre. To je, kako kaže, „prirodan trening za mozak“.
Folklor je mnogo više od zabave i hobija. On je oblik učenja, kretanja i razvijanja ličnosti. Doktor Ranko Rajović naglašava da je upravo ovakav vid aktivnosti najbolji temelj za budućnost deteta, jer spaja fizičko zdravlje, mentalni razvoj, socijalne veštine i emocionalnu stabilnost.
U vremenu kada se deca udaljavaju od prirode, tradicije i stvarnih kontakata, folklor predstavlja most između prošlosti i budućnosti. To je najbolji trening za dete – ne samo za telo, već i za mozak, srce i dušu.
