Sveta Varvara je jedan od najpoznatijih hrišćanskih svetaca, a njen praznik, 4. decembar, obeležava se u mnogim delovima sveta, ali i u Srbiji, gde je ovaj dan bogat tradicijskim običajima i verovanjima. Jedan od najpoznatijih običaja vezanih za dan Svete Varvare je sevanje božićne pšenice, što simbolizuje početak priprema za predstojeći Božić.
Veruje se da od dana Svete Varvare dan počinje da raste, a noći postaju kraće, što označava sve bliži dolazak svetlih praznika. Ovaj dan označava i početak zimskog perioda kada priroda postepeno počinje da se budi, donoseći sve duže dane.
Jedan od važnih običaja na ovaj dan je sejanje božićne pšenice. To se radi tačno na dan Svete Varvare, jer se veruje da će, ako pšenica bude dobro posijana, u polju biti dobar rod. Na ovaj dan se takođe kuva i “varica” ili varivo od žitarica, koje se jede sutradan, na dan prepodobnog Save. Ovaj običaj je specifičan, jer se veruje da žito, koje se kuva na dan Svete Varvare, treba ostaviti pored vatre tokom noći, a sledećeg dana se gleda sa koje strane je žito najbolje “navrilo”. Sa te strane u polju treba sejati pšenicu kako bi godina bila plodna i rodna. Vareno žito se ne jede samo u kući, već se njime posipa i mesto gde se uzima voda za piće, verujući da će to doneti zdravlje i blagostanje.
Varica je jelo koje se obavezno sprema na ovaj dan, a u nekim krajevima Srbije obred je svečaniji, pa se ona priprema i večer uoči dana Svete Varvare. Ovaj običaj je značajan ne samo zbog same hrane, već i zbog verovanja da način na koji se žito kuva, pa čak i sa koje strane navri, ima uticaj na plodnost polja tokom naredne godine. Ovaj običaj se često tumači kao čin poštovanja i poverenja u snagu prirode i njenih ciklusa.
- Zanimljivo je i verovanje da je od dana Svete Varvare do Božića vreme kada nije dobro sanjati. Ako neko sanja tokom ovog perioda, veruje se da o snovima ne treba pričati ni tumačiti ih, jer je to loš znak. Ovaj period je, prema tradiciji, vreme tišine i spokojstva, kada ljudi treba da se posvete svojim verovanjima, radu i pripremama za predstojeće praznike. Snovi, koji se tumače kao znakovi, smatrali su se nesrećnim, pa je stoga bilo zabranjeno razmenjivati misli o njima.
Pored ovih običaja, Sveta Varvara je duboko ukorenjena u srpskoj tradiciji i verovanjima, te se u mnogim delovima zemlje održavaju razni rituali i pripreme vezane za ovaj dan. Pored običaja sa pšenicom, postoje i drugi, poput toga da na dan Svete Varvare deca često priređuju male obrede i molitve, tražeći zaštitu od opasnosti, jer Sveta Varvara se smatrala zaštitnicom od groma. U mnogim crkvama na ovaj dan se služe posebne liturgije i molitve posvećene ovoj svetici.
Ko je bila Sveta Varvara? Sveta Varvara je, prema hrišćanskom predanju, živela u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana. Njen otac, Dioskor, bio je gorljiv mnogobožac koji je strogo vaspitavao svoju kćer. Međutim, Varvara je bila hrabra i odvažna, i u jednom trenutku, prilikom zidašenja kupatila, zatražila da se postave tri prozora – jedan za Oca, jedan za Sina i jedan za Svetoga Duha. Ovaj njen postupak izazvao je bes njenog oca, koji je odlučio da je prijavi vlastima. Varvara je tada hrabro priznala svoju veru i nije se stidela reći da je hrišćanka, što je izazvalo veliku srdžbu u njenom ocu. Zbog svojih uverenja, Varvara je mučena, a njen otac je na kraju odsekao njenu glavu. Zanimljivo je da je, prema predanju, njenu smrt pratila kazna – grom je udario u njenog oca i on je stradao.
Sveta Varvara je postala mučenica i svetiteljka, a njen kult je prisutan u mnogim pravoslavnim zemljama, kao i u nekim katoličkim krajevima. Na ikonama, ona je često prikazana u običnom ženskom odelu sa krstom u ruci, a njen lik je i danas simbol nade i hrabrosti, posebno među ženama i decom.
Dan Svete Varvare, osim što je dan pšenice i varice, nosi sa sobom i snažnu poruku hrabrosti, vere i nade. Kroz običaje i verovanja vezana za ovaj dan, narod je kroz vekove prenosio poruke o važnosti poštovanja prirodnih ciklusa, ali i o tome kako vera i hrabrost mogu doneti spas. U današnjem vremenu, mnogi od tih običaja su postali pomalo zaboravljeni, ali i dalje nose duboko ukorenjene poruke koje se prenosimo iz generacije u generaciju.
