Broj 13 je oduvek izazivao različite reakcije i verovanja širom sveta. Dok neki smatraju da je broj 13 nesrećan, drugi ga doživljavaju kao simbol sreće ili čak moći. No, jedno je sigurno – ovaj broj je izazvao mnoge misterije i teme za razmišljanje kroz istoriju.
Jedan od najpoznatijih razloga zašto je broj 13 povezan sa nesrećom dolazi iz Biblije. Na poslednjoj večeri, Isus Hrist je imao 12 apostola, a prema nekim verovanjima, Juda je bio trinaesti gost, što je dovelo do njegovog izdajničkog dela. Ovaj događaj je duboko ušao u kulturnu svest, čineći broj 13 nesrećnim brojem. Danas, mnogi smatraju da nije dobro biti trinaesti gost na nekoj proslavi, a postoji i verovanje da je trinaesti gost na večeri znak nesreće.
Međutim, verovanje da je broj 13 nesrećan nije vezano samo za hrišćansku tradiciju. Broj 12 je istorijski smatran potpunim brojem, simbolom savršenstva. Postojali su 12 meseci u godini, 12 olimpijskih bogova, 12 sati na časovniku, 12 apostola, 12 potomaka Muhameda, 12 znakova zodijaka, i još mnogo drugih stvari. Zbog toga je broj 13, koji je dolazio nakon 12, bio percipiran kao remetilački faktor, nešto što narušava harmoniju i ravnotežu.
- U današnjem društvu, praznoverje vezano za broj 13 je još uvek vrlo rasprostranjeno. Na primer, mnoge visoke zgrade nemaju 13. sprat, već se broje od 12 direktno na 14. U nekim hotelima ne postoji soba sa brojem 13, a čak su i brojevi sedišta u avionima prilagođeni tako da broj 13 nije prisutan. Iako se ovi postupci mogu činiti kao praznovjerje, oni govore o tome koliko duboko je ovaj broj ukorenjen u kolektivnoj svesti kao simbol nesreće.
Verovanje u nesreću broja 13 nije se ograničavalo samo na period ranog hrišćanstva. Jedan od najpoznatijih istorijskih događaja vezanih za ovaj broj jeste hapšenje templara od strane Filipa IV Francuskog u petak 13. oktobra 1307. godine. Tada je uhapsio stotine templara, što je ubrzo postalo tema za mnoge teorije zavere. U popularnom romanu “Da Vinčijev kod” Den Braun je pominjao ovaj događaj kao ključnu tačku koja je doprinosila stvaranju straha prema ovom broju.
Roman “Petak trinaesti” Tomasa Losona iz 1907. godine takođe je pomogao u širenju sujeverja. U tom delu, beskrupulozni berzanski broker koristi sujeverje kako bi stvorio paniku na Vol Stritu u petak 13. godine. Ovaj roman je, poput mnogih drugih u to vreme, postao platforma za širenje straha od broja 13, posebno u poslovnom svetu.
Jedan od najvećih događaja koji je uticao na širenje straha od broja 13 bio je “Crni petak” 1929. godine, kada je došlo do velikog kraha na berzi. Poslovni neuspesi i bankroti podstakli su mnoge brokere na očajnički potez, pa su čak i bacali novac kroz prozore zgrada. Dan nakon tog događaja, petak 13. postao je sinonim za nesreću, a strah od ovog broja prešao je u narodnu svest širom Amerike, a zatim i Europe.
Takođe, norveški mit govori o 12 bogova koji su priredili večeru, a nepozvani trinaesti gost je došao i izazvao nesreću, što je kasnije dovelo do smrti boga veselja, Baldera. Ova legenda je ostavila dubok trag u verovanjima vezanim za broj 13, jer se priča o trinaestom gostu smatra izvorom nesreće u mnogim kulturama.
- Ovaj strah od broja 13 ima i svoje praktične posledice. Na primer, broj prodatih nekretnina opada tokom petka 13. godine. Istraživanja su pokazala da je broj transakcija na petak 13. bio za 43 odsto manji nego na bilo koji drugi petak između 2005. i 2012. godine. Još dramatičniji pad desio se 13. maja 2011. godine, kada je prodaja nekretnina opala za čak 51 odsto. Agenti za nekretnine tvrde da kuće sa brojem 13 nisu toliko česte, a samo 28 odsto ulica širom sveta ima kuću sa ovim brojem.
Iako je broj 13 kroz istoriju i verovanja stekao reputaciju nesrećnog broja, možda je vreme da se prestane sa verovanjima koja nas ograničavaju. Nema dokaza da je broj 13 zaista nesrećan, i iako je teško potpuno ignorisati ovu tradiciju, možda bismo mogli da prestanemo da se povodimo za sujeverjem. Na kraju, broj 13 možda ne donosi nesreću, već samo izaziva strah koji nas ograničava u našim svakodnevnim životima.
