Često mokrenje u malim količinama može izgledati kao bezazlena smetnja, ali za mnoge ljude ono predstavlja svakodnevni problem koji utiče i na život danju i na miran san noću. U danasnjem članku saznajte više,procitajte…
Mnogi opisuju situaciju da se tokom dana iznenada javi snažna potreba za odlaskom u toalet, iako bešika nije u potpunosti puna. Isto se može desiti i u toku noći, kada se osoba budi nekoliko puta, iako se zapravo ne izlučuje velika količina urina. Ono što dodatno zbunjuje jeste da pri mokrenju obično nema bola, peckanja ili drugih simptoma upale, pa je jasno da je reč o drugačijem poremećaju.
- Tipična slika izgleda ovako: osoba oseti iznenadan, neodložan nagon, uz osećaj pritiska u donjem delu stomaka, iznad stidne kosti. Nekima je dovoljno teško da se suzdrže do toaleta, a kod pojedinaca dođe i do blagog, nehotičnog oticanja urina. Kada stignu do WC-a, količina koja se izbaci često je mala, ali subjektivni osećaj olakšanja deluje snažno, kao da je bešika bila prepuna. Nažalost, to olakšanje traje kratko jer se potreba ponavlja već posle pola sata. Ovakva pojava poznata je kao sindrom preaktivne mokraćne bešike, skraćeno PAMM, ili na engleskom OAB.
Sindrom se određuje kroz tri glavna simptoma. Najvažniji je urgentni nagon – nagla i jaka potreba da se odmah mokri. Drugi simptom, koji se javlja kod trećine pacijenata, jeste urgentna inkontinencija, kada dođe do nenamernog mokrenja odmah nakon što se javi potreba. Treći je učestalo mokrenje, definisano kao više od osam odlazaka u WC tokom 24 sata, a često je praćeno i nokturijom, odnosno buđenjem nekoliko puta tokom noći.
- Lekari razlikuju dva tipa ovog sindroma. Prvi se javlja kao samostalni poremećaj kod ljudi čija je bešika anatomski zdrava, ali njen rad nije u potpunosti pod kontrolom. To je sličnost sa glasnim pevanjem posle noći provedene uz cigarete i alkohol – grlo je u osnovi zdravo, ali privremeno izgubi funkciju. Kod bešike se dešava nešto slično, pa osoba pati od učestalih nagona i mokrenja iako nema organskog oštećenja. Ovaj oblik može biti izraženiji kada se konzumiraju diuretici, alkohol ili previše kafe. Starenje, takođe, smanjuje prirodnu kontrolu nad mokrenjem. Drugi tip povezan je sa drugim bolestima, pa je tada lečenje osnovne dijagnoze jedini pravi put.
- Veliku ulogu imaju i psihološki faktori. Stres, nervoza, napetost i strah lako pogoršavaju simptome, jer telo reaguje napetošću i pojačanim signalima iz mokraćne bešike. Uprkos tome što na prvi pogled može izgledati kao sitnica, sindrom preaktivne bešike ozbiljno narušava kvalitet života. Ljudi se često povlače iz društvenih aktivnosti jer im stalna potreba za WC-om remeti uživanje u bioskopu, pozorištu, putovanjima ili večerama. Neki smanjuju fizičku aktivnost, drugi se suočavaju sa problemima u intimnim odnosima, a oni koji rade poslove bez mogućnosti čestih pauza nalaze se pred posebnim izazovima.
S obzirom na to da stanje nije uvek “bezopasno”, savetuje se obraćanje lekaru. Čak i varijanta koja se smatra funkcionalnom može stvoriti velike probleme ako se zanemari. Terapija obično uključuje kombinaciju promena u načinu života i, kada je potrebno, lekova. Smanjenje unosa kofeina i alkohola, izbegavanje preteranog korišćenja diuretika i učenje tehnika za redukciju stresa mogu znatno pomoći. U težim slučajevima koriste se medikamenti koji smanjuju preteranu aktivnost bešike i omogućavaju normalniji život.
- Zbog česte sklonosti da simptome pripišemo starenju ili ih jednostavno trpimo, mnogi ljudi ne potraže pomoć na vreme. Ipak, važno je znati da se radi o stanju koje ima rešenje i da se život ne mora svesti na stalno planiranje aktivnosti oko najbližeg toaleta. Pravovremena dijagnoza i terapija vraćaju osećaj sigurnosti i slobode, a time i bolji kvalitet života
