Popularna pjevacica Ćana je poznata javna ličnost, koja je tokom 2013. godine prošla kroz jedno od najtežih iskustava u svom životu, kada je saznala da ima rak. Ova godina bila je presudna za nju, prepunjena borbom za život, gde je svaki dan donosio nove izazove, ali i nove uvide u ljude oko nje.
Iako je tokom tog perioda prošla kroz velike teškoće, Ćana je uverena da nije nikada izgubila nadu i da se nije pomirila s činjenicom da bi mogla izgubiti svoj život.
Ćana ističe da joj je tokom operacije, koja je bila obavljena u jednoj od najboljih beogradskih klinika, najteže bilo to što je, unatoč svim naporima da se zaštiti, ipak doživela komplikaciju. Ubrzo nakon operacije dobila je ozbiljnu bakteriju, stafilokok, koja je dovela do dodatnih problema i bola. Tih nekoliko meseci bilo je najteže i najbolnije vreme u njenom životu, koje je nosila zajedno sa svojom porodicom, koja joj je pružala veliku podršku.
Suprug je, kako se seća, svakodnevno vozio Ćanu na infuziju, a ona je, u svakom trenutku, osećala svaki kamenčić na putu, svaki neravan deo asfalta, toliko su je bolele posledice infekcije. Taj period ostavio je dubok trag na njenom zdravlju, ali, kako kaže, njena vera u izlečenje i podrška koju je dobijala od svojih najbližih pomogla su joj da se izbore sa svim teškoćama.
Bez obzira na sve, Ćana ističe da se nikada nije pomirila s idejom da bi mogla izgubiti život. Nije se opraštala od života, već je bila potpuno uverena da će se izvući. Rečenica koju je dobila od interniste Slavke, da pogleda u nebo i prekrsti se jer je na vreme došla na lečenje, bila je njen oslonac. Ta rečenica je nosila kroz sve operacije i postoperativne izazove. Za nju, bolest nije bila samo test njene izdržljivosti, već i prilika da se oslobodi od svega što joj nije bilo potrebno u životu, a sam život je postao vredniji i jasniji.
- Iako je doživela ozbiljan zdravstveni udar, Ćana se nije potpuno povukla iz života i nije izgubila volju za životom. Naprotiv, svest o tome koliko je sve krhko i koliko je život dragocen, samo ju je motivisala da se boravi s još većim žarom i energijom. No, tokom tih teških trenutaka, Ćana je saznala i koliko može računati na svoje kolege i prijatelje. Iako je mnoge podjednako brinula njena bolest, nije mogla da ne primeti da su neki od njenih kolega delovali hladno i distancirano, kao da nije bilo u pitanju bolest, već nešto što je moglo „zaraziti“ i njih. Iako joj ništa materijalno nije bilo potrebno, ono što je stvarno tražila bilo je emotivno, ljudsko poverenje i podrška. Međutim, mnogi su je, kako kaže, izneverili.
- Ćana nije želela nikakvu finansijsku pomoć, jer je bila uverena da ima sve što joj je potrebno da se bori i izađe iz bolesti. Ipak, mnogi njeni kolege nisu joj uputile ni osnovnu ljudsku poruku, čime su joj pokazali koliko im zapravo znači. “Nije mi trebalo ništa osim da me pitaš kako sam. Zašto niko nije poslao poruku, nije li to običaj?”, kaže Ćana. Iako nije tražila pomoć, osetila je da su neki ljudi bili previše oprezni, kao da je bolest nešto „zarazno“, što je ponekad čini razočaranom. Ipak, ona se nije zadržila na tom razočaranju, jer je smatrala da to nije bilo nužno, iako su se neki ljudi distancirali od nje, što ju je podsetilo na to koliko može da prepozna pravu vrednost prijateljstva.
Međutim, bilo je i onih koji su je iznenadili. Goca Lazarević, iako nisu bile bliske, pokazala je veliku pažnju, redovno je zvala i pitala kako se oseća. Ovaj gest Ćanu je duboko dirnuo, jer je u tom trenutku shvatila da istinska prijateljstva i iskrena briga mogu doći od ljudi izvan najužeg kruga.
Zanimljivo je da Ćana, iako razočarana određenim ponašanjima, nije okrenula leđa nikome, niti je donela odluku da prekine bilo koji odnos. Ističe da nije svađalica, iako su mnogi koji je nisu podržali sada izmakli iz njenog srca. Ako bi bilo kome od tih ljudi ikada bila potrebna pomoć, ona bi je pružila, ali više ne na isti način. “Nisu više u srcu onako kako su nekada bili”, zaključuje ona, naglašavajući kako je iskustvo bolesti ponekad dar, jer vam omogućava da vidite pravu prirodu ljudi i da postavite prioritete u životu.
Ćana zaključuje da nije potrebno puno za međuljudsku povezanost, a da su čak i male geste pažnje mnogo vrednije nego što se na prvi pogled čini. Ta spoznaja, kaže, mnogo je važnija nego bilo koji materijalni izraz brige.
