„Lažeš me, ljubavi moja“ otkriva slojeve privatnog života koje javnost dugo nije poznavala, a iza prepoznatljivog glasa i muzičkog iskustva stoji priča satkana od snage, hrabrosti i bezuslovne ljubavi prema porodici i muzici. U ispovesti bez ulepšavanja, Radmila govori o teškim iskustvima koja su je oblikovala, ali i o vrednostima koje su je održale uspravnom onda kada je bilo najteže.
Njene reči nisu poziv na sažaljenje, već svedočanstvo o izboru da se istina izgovori, kako bi se napravio korak ka miru.
Najpotresniji deo priče odnosi se na brak koji je, umesto sigurnosti, doneo strah. Otvoreno priznaje da je doživela maltretiranje, nešto što, kako kaže, nijedna žena ne želi da iskusi. Ne krije traumu, ali ne nosi ni stid. Bivši suprug je često pio, a alkohol je u njemu budio agresiju i nepredvidivo ponašanje.
Od samog početka odnos nije funkcionisao, a ona je sate provodila u strepnji, razmišljajući hoće li doći do stana, lupati na vrata i pokušati da uđe. Ta svakodnevna napetost ostavila je dubok trag, ali i jasno razotkrila granice preko kojih nije bila spremna da pređe.
- Jedan događaj je presudio. Krenula je na snimanje emisije kada se on, pod dejstvom alkohola, pojavio ispred zgrade. Prisustvo komšije, umesto da smiri situaciju, dodatno ga je razbesnelo. U naletu besa uleteo je u automobil i počeo da je udara. U tom trenutku, shvatila je da više nema prostora za čekanje i nadanje da će se stvari same promeniti. Izašla je iz auta i pozvala policiju. Iako je on uspeo da pobegne pre dolaska patrole, prijava je podneta. Jedino što je želela bilo je da ima mir i da ga više nikada ne vidi. Razvod, posle dve godine braka, bio je težak, ali nužan korak ka sopstvenoj sigurnosti.
Važno je naglasiti da u prvom braku, iz kojeg ima ćerku Jovanu, nikada nije imala sličnih problema. Ta razlika joj je pomogla da shvati da nasilje nije sudbina niti nešto što se mora trpeti. Iskustvo je učvrstilo njeno uverenje da svaka žena ima pravo na dostojanstvo i mir, bez obzira na cenu odluke da ode.
Danas, Radmila snagu crpi iz porodice, posebno iz odnosa sa ćerkom Jelenom, čija je karijera izvor velikog ponosa. Jelena je ostvarila zavidan put u svetu muzike, živeći i radeći u Holandiji kao violinistkinja u Kraljevskoj filharmoniji u Amsterdamu, gde obavlja i ulogu koncert-majstora. Njeni projekti vode je širom sveta, a svaki nastup potvrđuje posvećenost i talenat koji su rasli uz majčinu podršku i razumevanje.
Radmila s toplinom govori o Jeleninim uspesima, ali i o svakodnevici u kojoj je porodica na prvom mestu. Jelena je majka dva sina, a Radmila joj pomaže koliko može, posebno kada su u pitanju deca. Ta međusobna podrška simbol je kontinuiteta ljubavi i brige, vrednosti koje su opstale uprkos teškim iskustvima iz prošlosti. Predstojeći solistički koncerti, najavljeni u Nišu i Beogradu, nisu samo muzički događaji, već i porodični trenuci ponosa i radosti.
„Lažeš me, ljubavi moja“ tako postaje više od naslova – ona je poruka o raskidu sa iluzijama, ali i o vernosti sebi. Radmilina priča pokazuje da snaga ne znači odsustvo straha, već spremnost da se strah prevaziđe. Njeno svedočanstvo je podsetnik da se iz tame može izaći, da ljubav prema muzici i porodici može biti sidro, i da istina, ma koliko bolela, otvara put ka slobodi i miru.
