Kada ljudi govore o braku, često kažu: “Ako postoji ljubav, sve se može prevazići.” Ali ono što se retko spominje jeste da ljubav ponekad nije dovoljna da bi život dvoje ljudi tekao mirno. Ja sam to osetio na sopstvenoj koži. Moja žena i ja se volimo, o tome nema sumnje. Ali naš svakodnevni život pretvorio se u niz nesporazuma, svađa i tišine.
Početak problema
Naši problemi nisu nastali preko noći. Sve je počelo polako, gotovo neprimetno. Ona bi mi zamerala da previše radim i da nemam vremena za porodicu. Ja sam, s druge strane, mislio da ne razume pritisak koji nosim i da nije fer da sve svaljuje na mene. Svaka naša neslaganja završavala su se ćutanjem. A ćutanje, verujte mi, ume da bude glasnije od svake svađe.
Ljubav koja boli
Najčudnije u svemu bilo je to što sam je i dalje voleo. Voleo sam njen osmeh, njen način da brine o deci, čak i njen glas kada viče na mene. Ali uprkos toj ljubavi, osećao sam da tonemo. Kada ležimo u istom krevetu, a između nas vlada zid tišine – to je bolnije od bilo kog fizičkog razdvajanja.
Često sam se pitao: da li je moguće da dvoje ljudi koji se vole ne mogu da žive u miru? Da li ljubav znači išta ako se svakodnevno guši u preprekama?
Pogled iz tuđih očiju
Na jednoj porodičnoj proslavi, moj rođak mi je rekao: “Vidim da nešto nije u redu između vas. Ranije ste zračili srećom, a sada izgledate kao da vas obaveze jedva drže zajedno.” Te reči su me pogodile. Shvatio sam da naš problem više nije skriven, da ga i drugi primećuju.
Tada sam odlučio da nešto mora da se promeni.
Prvi iskren razgovor
Te večeri, nakon što su deca otišla na spavanje, seo sam pored nje i rekao:
“Znam da se volimo, ali ne mogu više ovako. Nismo neprijatelji, a ponašamo se kao da jesmo. Hajde da nađemo način da se vratimo jedno drugom.”
Ona je dugo ćutala, a onda je tiho odgovorila: “I ja to želim, ali sam umorna od borbe.”
Te reči su me presekle. Ako je ona umorna, a ja sam umoran – ko će se onda boriti za nas? Tada sam shvatio da oboje moramo da želimo isto, u suprotnom ćemo izgubiti ono što najviše volimo.
Male promene – novi početak
Od tog trenutka odlučili smo da uvedemo male promene. Svako veče makar pola sata posvećujemo razgovoru – bez telefona, televizije, bez ometanja. Naučili smo da kažemo jedno drugom “hvala” i za sitnice. Prestali smo da brojimo ko je više uradio, a počeli da se podsećamo zašto smo se uopšte zaljubili.
Nije bilo lako. Nisu nestale sve svađe, ali su postale ređe i kraće. Umesto da danima ne pričamo, sada pokušavamo da rešimo nesporazum odmah.
Ljubav kao temelj
Danas znam da ljubav jeste temelj, ali nije kuća. Na tom temelju mora da se gradi – pažnjom, strpljenjem, kompromisom. Ako toga nema, čak i najčvršća ljubav počinje da puca.
Bez obzira što smo dugo bili u lošim odnosima, odlučili smo da se borimo. Jer ako odustaneš od osobe koju voliš, odustao si i od dela sebe.
I zato danas, kada gledam svoju ženu, ne vidim samo suprugu sa kojom sam imao teške dane. Vidim partnera sa kojim sam naučio da ljubav nije samo osećaj, već i odluka koju ponavljaš svakog jutra – da ćeš ponovo izabrati tu osobu, uprkos svemu
