Ana Bekuta, jedna od najvoljenijih pevačica narodne muzike na našim prostorima, oduvek je važila za damu snažnog karaktera .
Iako je na sceni ostvarila ogroman uspeh, njen privatni život često je izazivao pažnju javnosti, posebno zbog ljubavne veze sa Milutinom Mrkonjićem, poznatim političarem i dugogodišnjim javnim funkcionerom. Njihova ljubavna priča, koja je trajala skoro deceniju, bila je praćena i divljenjem i osudama, jer je Mrka sve vreme bio u braku sa svojom zakonitom suprugom, od koje se nikada nije razveo.
Bekuta je u nekoliko navrata otvoreno govorila o svom odnosu sa Mrkom, ističući da je to bila ljubav njenog života. Njih dvoje su se pojavljivali zajedno na javnim događajima, nisu krili emocije, a Ana je često naglašavala da joj je upravo on pružio osećaj sigurnosti i oslonca. Uprkos svemu, ona je bila svesna činjenice da je on i dalje u braku, iako je živeo sa njom. Njegova odluka da se ne razvede bila je nešto što je pevačica vremenom prihvatila, a oboje su insistirali na tome da je njihov odnos iskren, dubok i pun međusobnog poštovanja.
Mnogi su se pitali zašto Mrka, iako je skoro deset godina živeo sa Anom, nikada nije načinio korak ka razvodu. Njegovi bliski prijatelji i saradnici govorili su da je to pitanje principa, navike i odgovornosti prema porodici. On je želeo da zadrži mir u privatnom životu i da formalno ništa ne menja, iako je srcem pripadao Bekuti. Za Anu je to, s druge strane, značilo da se odrekne mnogih stvari koje bi druge žene možda smatrale neophodnim – zvaničnog priznanja, zajedničke imovine, pa čak i prava da ga u potpunosti nazove svojim.
Nakon njegove smrti, u javnosti se pojavilo mnogo priča i nagađanja o tome šta je Ana nasledila i da li joj je nešto ostavljeno. Istina je, međutim, da ona nije dobila ništa od njegove imovine. Mrka je, prema informacijama koje su se pojavile, sve ostavio svojoj zakonitoj supruzi. Time je potvrdio da, uprkos tome što je Bekuta bila njegova životna saputnica u poslednjim godinama, nije želeo da pravno prekine svoj brak niti da svojom odlukom povredi svoju porodicu.
Ana je tu situaciju podnela dostojanstveno, onako kako je i živela svoju vezu sa njim – bez velikih zahteva, bez insistiranja na materijalnom i bez javnih optužbi. Njena najveća vrednost bila je ljubav koju su delili, a ne ono što bi mogla da dobije kroz testament. U jednom intervjuu je naglasila da joj ništa od toga nije važno i da joj je najveća nagrada što je imala priliku da pored njega oseti pravu ljubav i partnerstvo.
Njihova priča pokazuje da ljubav, iako nekada nesavršena i opterećena društvenim predrasudama, može trajati i opstati zahvaljujući iskrenim emocijama i međusobnoj privrženosti. Bekuta je kroz sve godine pokazala da joj je važno srce, a ne papiri, dok je Mrka bio čovek navike i čvrstih odluka, koji nije želeo da menja ono što je izgradio mnogo pre nego što je upoznao nju.
Danas, kada ga se seća sa setom i ljubavlju, Ana ostaje simbol žene koja je volela iskreno, iako nije dobila sve ono što bi formalno mogla da očekuje. Njena snaga je u tome što nikada nije dozvolila da je okolnosti poljuljaju ili da je želja za materijalnim zaseni. Javnost je često osuđivala njihov odnos, ali vreme je pokazalo da su bili jedno drugom najveća podrška i oslonac.
Njihova ljubavna priča možda nije završena holivudskim „srećnim krajem“, ali je sigurno ostala zapisana kao jedna od najiskrenijih i najposebnijih na našoj javnoj sceni. Za Anu Bekutu, ono što ostaje nije imovina niti formalno priznanje, već uspomena na čoveka koga je volela i sa kojim je provela najlepše godine svog života.
