Otac je imao dva sina i malo imanje. Samo po jednog konja posjeduje svaki od sinova. Međutim, na samrti otac okupi sinove i reče im: “Sinovi moji, ja sam na samrti pa bih se trebali dogovoriti. Ovo imanje koje imam premalo je da se dijeli na pola. Čitavo imanje treba da pripadne onom od vas koji ima sporijeg konja. Onaj čiji je konj najbrži ne treba da dobije ništa, jer njegov konj može da zaradi dovoljno za njega.”
Tada su sinovi željeli da kroz utrku saznaju čiji je konj najsporiji. Ali kada je komšija dao znak za početak trke, niti jedan od sinova nije krenuo jer su svi htjeli da njihov konj bude najsporiji. Iz tog razloga su otišli kod mudraca, i nakon što ih je saslušao, dao im je savjet kako da počnu i završe utrku, ne mijenjajući osnovno pravilo da onaj koji ima najbržeg konja ne treba dobiti ništa. Da li znate šta im je mudrac savjetovao? Rekao im je da zamijenje konje. Tako će svaki od njih nastojati da bude što brži.
